Римску цркву, која се у време када јој је упућена ова посланица састојала махом од хришћана из многобоштва, основали су хришћани придошли из Јерусалима и других већих градова на истоку у којима су већ биле организоване цркве.
Међу њима било је и пријатеља апостола Павла, који су га извештавали о чврстој вери и примерном животу верних у Риму.
Као апостол многобожаца он је силно желео да посети Рим и да у њему проповеда, али ту своју жељу није могао да оствари пре краја Трећег мисионарског путовања, пошто је већ обишао већину крајева око Егејског и источног дела Средоземног мора.
Његов поглед је сада окренут западу, према Риму и Шпанији, па стога ову посланицу пише – за време свог тромесечног боравка у Коринту – с намером да припреми римске хришћане за свој долазак и да их поучи у најузвишенијим хришћанским истинама о оправдању свих људи вером и благодаћу Божијом.
Основну тему посланице формулисао је сам Апостол одмах на почетку: »Еванђеље је сила Божија на спасење свакоме ко у њега верује, прво Јудејиху, а и Грку. Јер се у њему открива праведност Божија, из вере у веру, као што је написано: »Праведник ће живети од вере (Рим. 1, 16-17). У плану посланице разликује се: пролог (1, 1-17), догматски део (1, 18-11, 36), паренетски део (12, 1-15, 13), и епилог (15, 14-16, 27).