Један од најближих сарадника апостола Павла, Тит је био пореклом многобожац кога је Апостол обратио у хришћанство (Тит. 1, 4) и повео са собом када је ишао у Јерусалим на Апостолски сабор (Гал. 2, 1-5). У Апостоловој пратњи био је на његовом Другом и Трећем мисионарском путовању (2. Кор.2, 13; 7, 6-13; 8, 6; 8, 16-23; 12, 18).
Из Рима је био послан у Далмацију (2. Тим. 4, 10), а затим на Крит, да организује тамошњу цркву и управља њоме (Тит. 1, 5; 3, 12).
Као старешини Критске цркве апостол Павле му из Грчке упућује ову пастирску посланицу пуну упутстава и савета за вршење пастирске службе.
Поучава га да црквени пастир треба да буде украшен хришћанским врлинама, кадар ућуткати противнике праве и чисте вере, нарочито јудаисте.
А хришћани оба пола и сваког узраста треба да се владају достојно своје вере, руковођени Божијом благодаћу и очекујући други Спаситељев долазак.
Према онима који застране пастир треба мудро и љубазно да поступа имајући у виду да су некада сви робовали пороцима, од којих су избављени милошћу и благодаћу Исуса Христа.