Посланице апостола Јакова (1), Петра (2), Јована (3), Јуде (1), седам на броју, које су у прво време представљале посебну групу у новозаветном канону због извесних њихових међусобних сличности, називају се саборним у Атанасијевом канону, на Лаодикијском сабору, код Кирила јерусалимског, Епифанија и Јеронима.
Термин »саборне« тумачи се и објашњава различито, али највероватније је мишљење Икуменија, по ком су ове посланице као циркуларна писма добиле овакав назив.
Додуше, друга и трећа посланица Јованова имају лични карактер, али оне као дела истога писца нису одвајане од његове прве посланице.
У старим рукописима, преводима и списковима новозаветних књига ових седам посланица нису поређане увек истим редом, нити имају исто место.
Једном долазе одмах иза Дела апостолских, пре посланица апостола Павла, док се други пут налазе после посланица апостола Павла, пре Откривења Јованова.
Код појединих црквених писаца постављене су и другачије.