Где је грешка?

Исправан одговор на то питање је овај:
"Кроз једног човека доће на свет грех, и кроз грех смрт."(Римљанима 5,12)

Првом човеку и жени (Адаму и Еви) била је дата велика слобода, али и озбиљно упозорење:
"С дрвета од знања добра и зла, с њега не једи: јер у који дан окусиш с њега, умрећеш."
(1.Мојсијева 2,17)
То је било идеални тест људске спремности да послуша шта је Бог рекао, једноставно зато што је Он то рекао.

Али ђаво је кушао Еву да не поверује и не послуша Божју реч, и она је тако учинила.
"И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра с њега и окуси, па даде и мужу својему те и он окуси."
(1.Мојсијева 3,6)

Тог часа "грех је ушао у свет".
Кроз промишљену непослушност човек се одвојио од Бога.
Уместо да љубе Бога, Адам и Ева су почели да Га се боје:
"И сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту."
(1.Мојсијева 3,8)
Уместо да буду испуњени сигурношћу, поуздањем и срећом, грех који су починили учинио је да буду постиђени, криви и уплашени.

Али Бог је рекао ако Га човек не послуша да ће умрети, па се тако и десило.
Смрт значи раздвајање, и у једном тренутку човек се одвојио од Бога.
Духовно је умро. Исто тако, почео је да умире и телесно.
Сад има мртву душу и тело које умире.
Али то није било све; Адамова и Евина деца су наследила њихову искварену природу и грешни карактер.
Оd онда, као загађење у извору реке, отров греха је текао кроз све Адамове потомке, "и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише."(Римљанима 5,12)
Запази ту важну реч "сви", која очигледно укључује и писца и читаоца овог чланка.
Можда се никада нећемо срести на овој земљи, али једно нам је заједничко-ми смо грешници и умиремо.

"Ако речемо да греха немамо, себе варамо и истине нема у нама."
(1.Јованова 1,8)
Ако тврдимо да не умиремо онда смо неразумни.
Изругивање чињеницама не значи да их мењамо.

Дневна штампа, телевизијске и радио емисије подсећају нас на чињенице да је свет у хаосу.
Лако је осудити насиље, неред и неправиллности у друштву, али пре него што критикујемо друге упитајмо се да ли смо ми без мане и живимо ли животом који је угодан светоме Богу.
Да ли си ти у потпуности поштен, чист, љубазан и несебичан?
Бог зна одговор и на та питања-исто тако као што их и ти знаш!

"Јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју."
(Римљанима 3,23)
Ти си грешник рођењем, по природи, у пракси и личним избором, и зато би требало одмах да се суочиш са чињеницама и са њиховим последицама.

Јован Б.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *