Има ли некога тамо?

Ово је темељно питање. Ако Бог не постоји, трагање за Њим је бесциљно. Јер онај који хоће да дође Богу ваља да верује да има Бог. Иако је немогуће ”доказати” Бога у математичком смислу, докази за то су ипак уверљиви.

Узмимо постојање свемира. Назвати га резултатом ”случаја”, поставља многа питанја, а не одговара ни на једно.

Слично је и с теоријом ”Велике експлозије”. Откуда су дошле сировине? Чак ни ”Велика експлозија” не може ни из чега да учини нешто. Идеја о еволуцији је надалеко раширена, али је исто тако и слаба.

Како ”ништа” може да се претвара у ”нешто”, а да и не говоримо о свим чудним и комплексним облицима живота на земљи?

Разне друге теорије су исто тако слабе. Једино задовољавајуће објашњење је ово: У почетку створи Бог небо и земљу. Наш свет није настао случајним спајањем некаквих састојака који су "одувек постојали", него се ради о томе да је свет речју Божјом створен и да је све што видимо ни из чега постало. Стварање је имало свој почетак. Бог га је довео у постојање. Јер он рече и постаде, он заповеди и показа се. То потврђује невероватни склад и осмишљени план који може свуда да се види, као и општи закони који држе све заједно, од бесконачног свемира до микроскопских организама. Али план захтева планера, а закон законодавца – Бог је и једно и друго. Бог који је створио свет и све што је у њему, Господар је неба и земље.

Ипак, најјачи ”доказ стварања” је сам човек. За разлику од животиња човек има нешто што називамо личност. Он интелигентно расуђује, има савест и може да разликује између добра и зла. Он може да љуби и саосећа. Изнад свега он има осећај за богобојазност.

Откуда му те вредности? То не би могле да проузрокују ни еволуција ни лавина случајности. Најјаснији одговор је следећи: Створи Господ Бог човека од праха земаљског и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. Човек није случајност, њега је дивно саздао Створитељ свемira.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *