Христос је сажео све заповести Старог завета у две највеће заповести:
1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега свога као самога себе.
Нови завет је савршенији од Старога у поимању љубави и према Богу и према ближњем.
То није никако чудо, јер се у Новом завету и Бог савршеније открио, и савршени човек постао. Бог се јавио као Љубав: Отац и Син и Дух Свети.
А за поимање и стварање тога је неопходна дубља и шира вера и бескрајнија љубав.
Нови завет је савршенији од Старога, јер су Јевреји за ближњега свога сматрали само сународнике Јевреје и обраћенике.
Верници Новог завета за ближње своје сматрају све људе без обзира на њихову боју коже, веру или народност.
Нови завет је савршенији од Старога завета не само по ширини љубави према свима људима него и по јачини љубави: Хришћанин воли свога ближњега не само као самога себе него и више од себе самога.
Он воли ближњега као што је Исус Христос волео нас, а Христос је жртвовао Самога Себе ради нас и за наше спасење.
је рекао ученицима својим не само да воле своје ближње као саме себе него да их воле, као што је Он заволео нас (Еванђеље по Јовану, глава 13, стих 34).
Господ Христос је, дакле, волео нас више него Самога Себе.
Он је ради нас понизио Себе до смрти на крсту. Ту божански несебичну, саможртвену љубав Господа Христа ми знамо по томе “што је Он за нас душу своју положио”.
Због тога, по Његовој заповести, и ми смо “дужни полагати душу своју за браћу” (Прва посланица Јованова, глава 3, стих 16).
Тек је то права савршена љубав: љубав која не тражи своје.