“Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.
Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроза њ.
Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.”
(Јован, глава 3,16-18)
“И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?
Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!
Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:
Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.
Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;
Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.”
(Дјела апостолска, глава 4,7-12)