ВЕРА У БОГА знак је снаге, духовне, интелектуалне и моралне; вера у Бога знак је снаге а не слабости. Безверје је знак слабости.
ПОКАЈАЊЕ је знак снаге а не слабости. Јер се покајањем човек обнавља и препорађа те тиме постаје снажнији. Непокајаност је знак слабости, и води трулежи, као све што се не обнавља.
МОЛИТВА је знак снаге а не слабости. Вера без молитве је као телефон у кући, без жице, без везе, и без разговора. Молити се само људима, а не молити се Богу знак је слабости.
МИЛОСРЂЕ је знак снаге а не слабости. Милосрђе уноси у душу милосрдног светлост, радост и спокојство. Иза милосардног стоји Бог, неисцрпан поверилац. Немилосрђе је знак слабости, и раслабљава човеку тело и душу немиром и страхом.
СЛОГА У ДОБРУ знак је снаге. Неслола у добру као и слога у злу, знак је слабости.
ПОСМАТРАЊЕ СВЕТА, живота и свих догађаја у светлости Божијег промисла, знак је снаге. А посматрати све то у мраку случајности знак је слабости и одводи лудилу.
РОДОЉУБЉЕ је знак снаге а не слабости. Неродољубље је нешто неприродно и лажно; извраћеност ума и срца, као и безверство. Неродољубље је знак слабости.
Ово је одговор наш онима, који по незнању или злби говоре да Хришћанство а нарочито Богомољство, означава слабост.
Кад се овако може говорити о сировом дрвету, како ли ће тек о сувом?