Шта значе речи: "Ја сам истински чокот, и мој отац је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсеца је; и сваку која род рађа чисти да више рода роди". (Јн. 15,1-2).
У овим речима упознајемо Оца небеског и неке Његове службе. Поштено речено, људи од еванђеља су занемарили Оца. Стална и хитна потреба за евангелизирањем условљава да се што више говори о Сину Божијем. Дух Свети је све чешће предмет разговора, јер ово је доба Духа. Неки из потребе а неки из помодарства говоре о Духу Светом. А ко говори о небеском Оцу? То изгледа некако старомодно. Већ добрих сто година у уџбеницима теологије Богу Оцу остављено је јако мало места (ако је уопште остављено). Као да нам је Бог очух.
Користим напред поменуте Христове речи да нешто проговорим о нашем небеском Оцу, који нам је овде представљен као виноградар.
Виноградар је посадио чокот. Верујемо да је небески Отац свог Сина јединца посадио међу људе. Овај свет се показао као лоше тле. Ипак, чокот расте на њему. Христос је боравио на земљи. Како виноградар тако и Отац спроводи све мере да на том тлу успе Његов чокот и лозе. Црква расте и развија се, доноси плодове. Очев чокот се не да ишчупати ни поломити. Он успешно одолева многобројним нападима. Што је Бог засадио нико не може разорити. Виноградар – Отац све чини да његов чокот – Христос буде добро посађен и чврсто укорењен.
Виноградар воли чокот и лозе. Верујемо да небески Отац воли заједницу верних и њеног оснивача. Има дана кад помишљамо да нас је Бог заборавио. Није тачно. Заборавили смо на Божију љубав. Отац љуби. Отац љуби свет. Он љуби Сина и све што је предао Сину. Отац љуби верне зато што они љубе Исуса Господа (Јн. 3,16; Јн. 3,35; Јн. 16,27). Велике и немиле пометње настајале су у цркви због помањкања љубави. То је упропастило хришћанство и то га упропашћава и данас: недостатак љубави. Прихвати Очеву љубав – ето богатства и оживљења.
Виноградар одржава живот. Верујемо да мора доћи до духовног оживљења. Отац жели да Његов чокот и Његове лозе – а то је црква – живе. То оживљење не мора да буде бучно, али је потресно. Живот у Христу превазилази све раније живљење како безбожно тако и побожно, па и саму старозаветну побожност. Покајање може некима изгледати старомодно, али то мења људе и народе. Отац располаже свим могућим средствима. Он их и примењује. Његова је жеља да обнови и одржи живот. Некима понешто може бити и непријатно, али Бог хоће живот у Сину Његовом.
Виноградар процењује родове. Верујемо да небески Отац праведно процењује наша дела. Он не очекује добит и корист. Њему није потребно да уновчи наше родове. Он је љубав и све Његове процене су засноване на љубави. Колико љубави је Отац уложио у нас, а колико љубави ми показујемо? Какве су и како су настале разлике између оног што нам је дано и онога што дајемо? Шта смо остварили а шта Господ очекује да остваримо? Отац све види у другом светлу и посматра далеко свестраније. Његове процене су савршено исправне. Не треба се бојати неправде нити избегавати казну. Боље је уздати се у Оца.
Виноградар одлучује о лозама. Верујемо да Отац процењује и одлучује. Они који верују у Његову праведност покориће се Његовим одлукама. Што Он одбаци то је одбачено – ту противљења не сме да буде. Што он задржи на чокоту то остаје – и ту се не смемо противити. Спаситељ то објашњава овако: "Ко у мени не остане, избаци ће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам" (Јн. 15,6-7). То је одлука Свевишње љубави и праведности. Њу прихватамо.
Виноградар чисти добру лозу. Верујемо да небески Отац тражи усавршавање. Савршенство захтева прихватање оног што Бог заповеда, али и одбацивање оног што Господ не жели. Нису то само забране. То су одстрањивања сметњи. Неких се ми сами одричемо, али негде мора Отац да делује у пуној строгости. Он чисти (одсеца, кида, пресеца, залама). Нико не каже да ће то бити безболно. Нека боли: кад Отац удари Он не убија и не уништава – Он поправља и усавршава. Захваљујући очишћењу појединаца умножиће се заједница Христова.
Виноградар оплемењује лозу. Верујемо да Отац усавршава. Христови следбеници нису само под заштитом свога Спаситеља. О њима брине и небески Отац. Свака особа у Христу допире у нове области живота. То је тамо камо човек сам по себи не може досегнути. Спречава га недостатак Духа. Отац даје све што нам недостаје и још много више. Према Христовом умољењу добијамо Светог Духа (Јн. 14,16). Живот и дела постају племенитији. Животни ставови се мењају. Губи се отуђеност, а јача припадност Богу. Благослови постају стварност. То је она очишћена и многородна лоза.
Ово је мали допринос нашем познавању небеског Оца. Надам се да ће свако од нас схватити колико је важно да разумемо и заволимо онога коме говоримо: "Оче наш…"
А. Б.