Само они који верују да нас је Бог створио и да имамо способност вечног искупљења могу истински увидети вредност личности.
Само они могу схватити вредност људских бића, да ми нисмо обичне животиње, већ да постоји чудо у људском животу које нас инспирише томе да тежимо да спашавамо људе кроз проповедање Јеванђеља. Један Хришћанин је снажно прокоментарисао:
"Када се људска бића обезвреде, све у друштву се поквари.
Жене и деца се презиру; болесне сматрају сметњом, стари су терет; против етничких мањина постоји дескриминација; капитализам показује своје ружно лице експлоатише се рад у рудницима и фабрикама: криминалце малтретирају у затвору; гуше се мишљења опозиције, екстремна десница је измислила Бенсен а екстремна левица Гулаг; неверници су препуштени умирању у својој изгубљености; нема слободе, достојанства, или безбрижне радости; чини се да људски живот није вредан живљења, јер једва да је више људски.
Али када се људске личности цене, због њихове унутрашње вредности, све се мења; жене и деца се поштују о болеснима се води брига а старијима се допушта да живе и да живе достојанствено; дисциденте слушају, затворенике рехабилитују, а мањине су заштићене; радницима се даје поштена плата, пристојни услови рада и пропорционални део у добитку; а јеванђеље се преноси до свих крајева планете.
Зашто?
Зато што су људи важни, зато што сваки мушкарац, жена и дете има значаја као људско биће створено по Божијем лику.