Овај човек би могао да ме убије. Овога
часа. Голим рукама. За трен ока, да ми
сломи врат. Готово!
Ако мене (репортера), док пијемо чај и
разговарамо узнемирава ова чудна
мисао, колико тек застрашује Тонија
Антонија, троструког светског
шампиона у кунг фуу.
– У филму Matrix, Нeo мора да научи
кунг фу – каже Тони, спуштајући се у
фотељу поред ватре, – зато му стављају
електроде на главу и он онда преузима
компјутерске фајлове у свој мозак.
– Волео бих да могу да избришем кунг
фу фајлове из свог разума. Само зато
што сам сада хришћанин, не значи да се
више не љутим. Ја сам човек као сваки
други. Волео бих да мислим да због
своје вере не бих никога повредио.
Међутим, када би ми неко напао жену
или децу. . . Волео бих да могу да
верујем да сам довољно јак да бих
могао да се уздржим, али не могу то да
гарантујем. Волео бих да не знам како
да повредим људе.
– Kунг фу није компатибилан са
хришћанском вером. Исус нам говори
да окренемо други образ. Kунг фу учи
да треба да употребимо другу песницу.
Исус је рекао да нико не може да служи
Богу и неком другом господару. Док
сам одрастао, деда ми је био господар.
Тонија је одгoјио његов деда кинез у
Кантону пошто су га родитељи послали
из Енглеске у Кину када му је било
четири године. У доба када се Тони
родио, његов отац, по народности
Италијан, разболео се од мултиплекс
склерозе и није могао више да ради.
– Моји баба и деда су радо пристали да
ме одгoјe, – каже даље Тони. – Од 34
унучади ја сам им био једино мушко. У
кинеској култури, мушка деца се
сматрају срећом. То је значило да мој
деда има коме од мушке деце да
пренесе породичне традиције.
Петстогодишња традиција породице се
заснивала на будизму и кунг фуу.
Тонијев деда, Чунг Линг Шу је био
шаолински калуђер, и велемајстор у
кунг фуу. Тонијево школовање је било
веома практично.
– Деда ме је васпитавао бамбусовим
прутом, – каже он. – Жестоко ме је
тукао, обично да би ме казнио пре него
што погрешим. Док смо вечерали
ударао би ме по глави док ми није
пошла крв на уши и онда би рекао да то
чини у случају да не поједем све. Звао
ме је ‘мали страни ђаво’. Будио би ме у
три ујутро поливајући ме леденом
водом. Брзо сам учио и прихватио то
као нормално.
– Гледајући уназад, то је било као
кроћење својевољног ждрепца, који се
11
прилагођава вољи свог господара.
Желео сам да испуним високе
стандарде мога деде. Хтео сам да му
угађам да би стекао његово поштовање.
Тако, када ми је говорио о медитацији и
кунг фуу, био сам спреман и вољан да
се потпуно предам томе. Моја жеља за
његовим одобравањем ми је давала
жељу да побеђујем.
И заиста је побеђивао. Три године
узастопце, Тони се изборио до места
светског шампиона. Све што људи са
запада знају о кунг фуу, сазнали су из
популарних филмовова Бруса Лија и
Џекија Чена. Какав је прави смисао
кунг фуа?
– Кунг фу потиче из духовне
дисциплине таоизма. Најпре га је
развио индијски будистички калуђер по
имену Бодхидхарма, кога Кинези зову
Тa Мo. Према старој легенди, када је
стигао у шаолински манастир на северу
Кине, приметио је да би калуђери
редовно задремали за време медитације.
– Медитација је покушај да се савлада
тело, и да се успостави хармонија
између тела и разума. Калуђери би
медитирали сатима, па чак и данима без
прекида.
– Ta Mo је тражио вештину којом би
спречио калуђере да заспу. Док је ишао
пустињом посматрао је шта раде
животиње и како реагују, како се бране
и како нападају своју жртву. Осмислио
је низ вежби које опонашају животиње
и поучио калуђере. Када су заједно
радили вежбе и размишљали о духовној
енергији чи (‘дах’ или ‘животна сила’)
калуђери су медитирали у покрету.
– Затим су открили да су ти покрети
снажно средство самоодбране. Док су
ишли из манастира у манастир често су
били мете напада. Медитирањем се
снага целог тела усредсређује на место
контакта. Сада су могли да се бране са
разорним, чак и смртоносним
последицама.
– Оно што је почело као ширење
духовне дисциплине, када човек
покушава да успостави контакт са
својом унутрашњом животном силом,
убрзо су преузели они који су хтели да
користе кунг фу да повреде и убију.
После Светског Шампионата Тони је
позван да буде инструктор за
Међународну кунг фу федерацију и
обучавао нове телохранитеље како да
се боре голим рукама. После се сам
квалификовао као телохранитељ.
– Иронично је рећи да је наша парола
била Deum Solem Timidus (Једино се
Бога бојимо), – каже Тони. – Ја се
нисам ни Бога бојао, јер за мене Бог
није постојао.
– Желео сам све што је брзо… Брзе
моторе, брзе аутомобиле, новац,
девојке… путовао сам по свету.
Одлазио сам у најпознатија касина и на
коњске трке.
Једном када је био у посети своме оцу
упознао је Ају, студенткињу права из
Шведске на језеру у Хајд Парку.
Њихова љубав је почела да цвета и
Тони је схватио по први пут у свом
животу шта је љубав. Верили су се и
Тони је проводио своје слободно време
тако што би одлазио из своје куће у
Напуљу, у Стокхолм, где би остајао.
12
Једног дана Тонијев цимер му је рекао
да је примио телефонски позив. Аја је
погинула. Саобраћајна несрећа са
украденим колима.
• Аја ми је значила све, – прича Тони.
– Она је била прва особа која ме је
волела. Када је погинула, све је
пошло низбрдо. Био сам бесан.
Бесан на живот. Бесан на људе, на
све. Истресао сам се на друге. Тукао
сам.
• Ишао бих улицом и напао бих
најближег човека. Шутнуо бих га у
лице. Био сам немилосрдан. Уживао
сам у насиљу, у мирису крви. То је
било као отварање вентила,
пуштање паре. Нико није смео да
ми се успротиви.
Тони је изгубио дисциплину коју му је
деда улио. Када га је један од клијената
замолио да се бави утеривањем дугова
– Тони је пристао, иако је то било
противно професионалним
принципима. Лепо је искористио
могућност да дужнике научи памети.
Једне вечери родитељи су му рекли да
им треба 30.000 фунти за нову терапију
за очеву болест. Већ је био на Кипру и
почео је да набавља новац. Није имао
свог новца, па га је отимао од других по
луксузним хотелским собама.
Тонијеви родитељи су дошли авионом
на Кипар да узму новац. Када их је
испратио, Тони је у повратку с
аеродрома свратио у један кафић у
Лимасолу да попије кафу.
– Неки хришћани су намештали
огроман крст на главној улици. Какви
кретени! Помислио сам. Нудили су
бесплатну флашу вина свакоме ко жели.
Порука им је била да је спасење
бесплатан дар. Без услова. Али морамо
да га прихватимо.
– Један од људи је почео са мном да
разговара и рекао је да би било добро да
одем у њихову цркву и разговарам са
њиховим пастором по имену Mајкл
Рајт.
Тони никад није успео да оде у цркву.
Неколико дана касније полиција га је
ухапсила. Побегао је из притвора
довољно дуго да би се јавио
родитељима. Уместо да оду у болницу,
потпуно су ишчезли. Издан и без новца,
Тони је био сам – све док није дошла
полиција. На суду је Тони признао своју
кривицу. На Бадње Вече 1989. године
Тони је почео да служи казну од три
године у централном затвору у
Никозији.
– То је било као у филму Midnight Express,
– прича даље. – Ту су били убице,
лопови, педофили и терористи, сви
заједно. Било је и лудих – момци који
би те расекли жилетом ради забаве.
– Сваког месеца би неко био убијен.
Неки су силовани, понекад од стране
више особа или исечени. Сваки дан си
морао да се бориш за опстанак.
– Једног дана сам примио писмо од
Мајкла Рајта. То је било као гром из
ведра неба. Рекао је да би волео да ме
посети, и да се његова црква моли за
мене. Помислио сам, ‘Како се тај
усудио да ми пише кад ме и не познаје!’
– Онда ми је један од затвореника рекао
13
да га Мајкл посећује и увек донесе по
флашу кока-коле. Затворска храна је
била тако лоша да је кока-кола била као
нектар. Пријавио сам се за посету али
сам у себи рекао да ако почне да ми
соли памет Библијом измлатићу га.
– На крају посете Мајкл је хтео да се
помоли са мном. Мислио сам да је луд
али сам рекао ОК.
– Сутрадан је стигла разгледница од
њега. То је оставило дубоки утисак на
мене. Трудио се да купи, напише и
пошаље карту једном безнадежном
затворенику као што сам ја. Све сам
изгубио. Било ми је свеједно да ли сам
жив или мртав. Али он ми је указивао
пажњу. То ме је запрепастило.
Сваког четвртка наредних шест месеци
Мајкл је посећивао Тонија. Када је био
спречен, неко други из цркве би
одлазио. Чињеница да се Тони 15
година касније још увек сећа неких од
тих разговора доказује колико су му
значили, иако то тада није схватао.
Те посете, међутим, нису могле да
ублаже страхоте затворског живота.
– Једног дана, управо пре Мајклове
посете, видео сам нешто ужасно.
Одлучио сам да га ударим.“Зашто
долазиш овамо?” Упитао сам га. “Овде
сам да ти кажем да те Исус воли и да
може да те ослободи”. Мислио сам да
ми се подсмева.
– “У твом животу је празнина у облику
Бога коју си покушавао да испуниш
светским шампионатом, новцем,
сексом, насиљем, али само Бог може да
испуни ту празнину.”
– Прочитао ми је Исусове речи из
Еванђеља по Јовану 8: ‘Сваки ко греши
је роб греха. А роб не остаје у кући
довека; син остаје довека. Ако вас,
дакле, Син ослободи, бићете стварно
слободни.’
– Рекао је, “Новац не може да те
ослободи, не може ни дрога ни
пријатељи. Само Исус може да те
ослободи. Ако га замолиш он ће то
учинити и доживећеш слободу у
затвору.”
– Први пут у животу сам помислио, шта
ако је у праву? Шта ако постоји
милостиви Бог који жели да ме
ослободи од самог себе.
– Ту ноћ сам провео у самици. (Разбио
сам нос једном затворенику после
Мајклове посете.) Борио сам се против
тога али сам схватио да је дошло време
да се помолим. Једноставно сам
проговорио у мојој ћелији. Била је то
јадна молитва. Промрмљао сам
‘опрости ми због повреде коју сам
нанео том затворенику,’ а затим сам
почео да се извињавам за све друго што
није ваљало што сам учинио у животу.
Чини ми се да сам заспао молећи се. То
је било 3. маја 1990.
– Сутрадан ујутро сам осетио
запањујући мир. Када су чувари
отворили врата нисам посегао за
цигаретама као обично. Један од
затвореника ме је опекао цигаретом.
Уместо да га ударим, само сам обрисао
пепео. Погледао сам руку где је требало
да се појави опекотина. Ништа!
– Касније сам погледао кроз прозор
14
ћелије и угледао плаво небо, чуо птице
како певају и схватио да је то Бог све
створио, као и мене и сав други олош у
затвору. Видео сам остале затворенике у
другој светлости и почео сам да им
сведочим о својој вери.
– За три године које сам провео у
затвору у Никозији десеторица су
предала своје животе Христу.
*Тони износи своју причу у књизи
‘Укроћени Тигар’.