Једно касно али потпуно обраћење
Хиројуки Сузуки делује као да је одувек био један који верује у Бога и чини Његову вољу. Сузуки рођен је 1955. године негде у Јапану и сада живи у близини Токија. Међутим није одувек све тако било. Пре него што је постао хришћанин, био је разбојник. На оба његова мала прста на рукама недостаје по један део – знак припадности једној јапанској разбојничкој дружини (Јакуза). То је симбол самокажњавања пред шефом у знак кајања за једну грешку. Поглед из Хиројуковијех тамних очију је миран и отворен.
Они који су спремни да саслушају причу о промени његовог живота, могу попут њега да буду дотакнути Речју живога Бога. Њима Хиројуки поручује: „Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју." (Исаија 43,4)
Мене су те речи из Светога Писма погодиле усред срца, каже Хиројуки. То је било у тренутку када су моји покерски и коцкарски дугови достигли милионске износе, и кад је био крај са журкама, љубавницама, супругом, надзором над илегалним коцкарницама и мојом властитом бандом. Бежећи од повериоца, сакрио се у једној малој цркви у центру Токија. Тада није више веровао да значи било шта некоме.
У односу на оно што га је снашло, одсецивање малих прстију је било ништа. Проповедник то описује: Стави се нешто оштро на мали прст и удари се са чекићем. Ако људима помаже да се мало опусте, Хирујуки скида своју мајицу и показује своје тетоваже. Плави и црни шарани и чудовишта покривају његова прса и рамена.
Осим „часних“ грађана и другачији људи седе пред њим. То су они који се у цркви обично не осећају удобно – бивши криминалци, проститутке, уличарке.. сви ти мали улични лопови и наркомани долазе недељом у цркву. „Ови људи су чули о мени, и зато им је једноставније да дођу", каже Сузуки. „Ја познајем свет греха, који је пун забаве али и пун страха. Језик Светог Писма у мојим устима звучи доста реалан. "Имао сам већ једном у животу једног шефа, то је био „Ојабун“ моје Јакуза-банде", али тај шеф је од мене очекивао да дам свој живот да бих сачувао његов. Сада сам нашао бољог шефа. Он је жртвовао живот свог Сина јединца да би нас спасао“."
Његов стари живот му данас помаже у његовом послу. Он посећује затворенике јапанских затвора и они веома брзо осете да он зна о чему говори. Сузуки је и сам провео три године у затворској ћелији. Седморици бивших чланова своје банде је успео да помогне да се обрате Богу. Заједно иду кроз јапанске затворе са великим успехом. Неколико стотину затвореника одржавају контакт с њима након изласка из затвора и моле у својим писмима за одговоре и савете. „Радо им говорим о мојој прошлости. Врло им је важно да чују да могу да почну испочетка" каже Сузуки. Он то не само да говори већ и живи!