Интервију Уроша М. за "чикашке Вести"
Пише: Мила Ф.
Мила: Уроше, музика је медиј кроз који прослављаш Исуса Христа и приближаваш га људима, настојећи да славиш веру и наду у спасење. Није бас чест случај да се живот одвија у том смеру, а тебе је живот са Дорћола довео у један други центар света, да тамо наставиш своју мисију. Како си препознао ту снагу у себи, и када си почео да је кроз музику артикулишеш?
Урош: Музика је диван дар од Бога. Човек је прихватио дар али га је злоупотребио. Сврха музике је да прославља Господа Бога (Псалм 150), да уздиже Исуса Христа, да се свира и да се пева о Исусовој савршеној љубави, о Исусовој милости, о спасењу наших душа кроз Исуса. Сврха музике је и да шири добру вест (Јеванђеље). (по Јовану 3:16)16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. Дакле центар насих живота треба да буде Исус, и све што радимо да слави Исуса, а посебно музика коју свирамо. Медутим човек је себе ставио у центар, и сам себе прославља, дакле пише, свира, говори, прави филмове……….о себи. Другим речима човек хоће да буде Бог, а уствари иза тога је човекова жеља да влада, да буде изнад других, да има ауторитет, моћ. Човек без Бога је животиња. Као и остале животиње, води се инстиктима (посебно сексуалним), иде само за својим интересима, хоће оно што он хоће, кад он хоће…Као резултат овог човековог избора, да стави себе у центар, ми видимо човеков пад, што се рефлектује и у његовој уметности.( 2 Посланица Тимотију, Глава 3) Свако може да направи избор за себе. Свако може да се поново роди у Исусу. Никад није касно, јер ништа не може да нас одвоји од Божије љубави (Посланица Римљанима) Исус није дошао да нас казни, већ да нам помогне. Свака реч коју је изговорио, свако дело које је учинио је за наше добро. И ако би само радили оно што он каже, имали би перфектан свет. За почетак, не би било лажи, преваре, насиља, прељубе, развода,… ако би смо живели како Исус казе. Али још да кажем да ће Исус да дође поново, овог пута не као спаситељ, већ као судија, и свима ће судити и председнику, и просјаку,…. свима. Ето ја тако живим и ширим добру вест да је спасење у Исусу и да свако може да пије воду живота са овог вечног извора, и да никад више не буде жедан. Истина, чудни су Божији путеви. Са Дорћола до Неw Yорк-а дошао сам ходајући по води, преко океана. Кад кажем Дорћол, мислим на доњи Дорћол, јер многи људи не знају да је велика разлика измеду доњег и горњег Дорћола. Улица Цара Дусана је граница. Сви знамо шта је био Београд 90-тих. Оно што је за мене било најбитније у том периоду, јесте да сам се поново родио у Исусу Христу. Имао сам визију и тако сам започео мисију. Исус ме је звао и ја сам кренуо. Крајем 97-ме год. сам отишао у Париз. Тамо сам провео мало више од годину дана. Онда сам 23 Марта 99-те год. дошао у Бостон. Сви знамо да је 24 Марта 99 почело бомбардовање Србије од стране НАТО-а, на челу са УСА.
То ме је потпуно избацило из ритма, али у процесу сам научио да се молим за непријатеље. Посто сам испао из ритма, провео сам мало више од годину дана у Бостону. У лето 2000-те сам коначно стигао у Неw Yорк Цитy.
Битно је да споменем да на овом путу од Дорћола до ЊЦ, преко Париза и Бостона, нисам имао никакве паре, нити сам икога познавао, нити сам знао језике (француски, енглески) Оно што за човека није могуће, за Бога је све могуће. Ово кажем као охрабрење онима који су позвани од Бога, али се колебају јер покушавају да рационализују, а нема логике. Све што је потребно је вера у Исуса који нас јача. Ето тако сам само мрдао ноге, правио кораке, а Добри Господ је управљао и вера у Исуса је тло на коме стојим. Кад сам коначно стигао у ЊЦ престао сам да свирам музику која није у служби Бога. Започео сам Госпел-Јазз правац што значи Јеванђеље-Јазз, или Добра Вест-Јазз.
Дакле почео сам да користим Јазз као музичку форму да прослављам Исуса, што у ствари и јесте оригинална форма Јазз музике. Тако је и настала Јазз музика у Неw Орлеанс-у, почетком 20 века. Чак и данас лимени оркестри свирају Госпел песме. Почео сам да свирам тамо где је најпотребније: центри за бескућнике, центри за скидање са дроге, алкохола…старачки домови…….на местима где је потребна нада, вера, а пре свега Исус Христос. У процесу сам почео и да проповедам Добру Вест, и да позивам људе да се поново роде у Исусу.
Мила: Јазз је америчко подруцје, и знам да ни једном музичару изван ових простора није лако да кроз Јазз постигну успех. Је ли твоја енергија, воља и емоција коју кроз музику шаљеш ипак за тебе утрла неки други пут, којим иду и они који слушају твоју музику?
Урош: Јазз је досао из цркве(Афро-Америчка Цркве), као и Блуес. Блуес је уствари Госпел музика са промењеним речима, и без Светог Духа. Као што рекох човек је уместо Исуса у центар ставио себе. Па уместо "Волим те Исусе јер ти даде свој живот за нас, и устаде трећег дана и показа нам да си ти Пут, Светлост и Живот", дошло је до "Волим те бабy, зато што имаш добро дупе, мешај, оооо јеее", и ово су назвали Блуес, а музика је иста технички, али се духовно променила. У тој новој музици Блуес нема Светог Духа, а акорди и ритам су исти, и кад се свира инструментално, без речи, велика је разлика измеду Блуес и Госпел музике и ако је технички исто. Разлика је духовне природе, и има другачији ефекат на слушаоце. Јазз је исто то само на много вишем техничком нивоу. Углавном већина Јазз великана долази директно из цркве, развили су приступ инструментима, импровизацију, довели су саму музику на технички врхунац, али у процесу су себе ставили у центар, и као резултат живели, трагичне животе. Јазз треба вратити у цркву где и припада.
А то сто сам из Србије, видим као предност у свету музике, јер могу да кажем да смо ми Срби убедљиво најталентованији народ на планети, што се може показати и математичким статистикама, а јос лакше кроз историју и садашњост. Али то значи коме је много дато он тога се много и очекује. Мислим да насе време тек долази, али се морамо окренути Исусу, као никада до сада.
Поред мене овде живе и раде невероватни музичари Срби: Рале и Алма Мичић, Марко Ђорђевиц и Милан Милановић.
Мила: Проглашен си за Њујорчанина недеље, због свега што си успео да уцчниш кроз своју мисију. Дотакао си многе, на разлиците начине, помогао многима да спознају веру и проначу пут. Колико ово признање за тебе знаци и је ли додатни мотив за будућа дела?
Урош: Да проглашен сам за Њујорчанина недеље од стране тв станице Њ1, 12 Децембра 2008. Нисам ја тај који заслужује кредит, већ Исус. Многи ми прилазе и хоће да ме ставе у улогу музичког генија, човека који има моћ да трансформише људе и њихове животе…..посебно медији, али ја нећу прихватити ту улогу јер то није истина. Исус је тај који има праву моћ, љубав, опроштај,…….. вечни живот. Неки кажу да понекад светло излази из мене. То светло је Исус Христос, не ја. Ја сам само инструмент у његовим рукама. Као нпр. саксофон у рукама најбољег саксофонисте у универзуму. Кад он почне да дува, свира у тај саксофон, предивна музика почне да излази и сви су срећни, али саксофон без тог свирача је ниста, парче метала, сам инструмент не може да прави музику. А кад сам већ овде исто да казем да тај исти инструмент мозе да дође и до руку других свирача, који не свирају ту дивну музику. Дакле поента је, предај себе у руке Исуса. Пусти њега да он свира кроз тебе и невероватне ствари ће се десити.
Мила: Ускоро ће изаци твој албум, за ЦТА Рецордс. Како је дошло до сарадње са Ралетом М. и његовом продукцијском куцом, како публика реагује на мелодије које им доносис?
Урош: Албум Јесус Савес је издат 1 Октобра 2008 за ЦТА Рецордс. Ериц Леwис је свирао клавир, Региналд Веал – Басс, и наравно ја бубњеве. Морам да напоменем да су ово једни од најбољих музичара на свету тренутно. Снимљено је у једном од најбољих студија. Снимао је један од најбољих сниматеља Јамес Фарбер и продуцирао је један од најбољих продуцената (и гитариста) Рале Мичић. Снимљено је за пар сати директно на два канала. Реакције су фантастицне, чак се пушта по радио станицама сваки дан по целој Америци. Могао бих доста да причам о овом албуму, али то ћу да оставим слушаоцима.
Мила: Претпостављам да се многи често чуде твом односу према свету, животу, па и музици. Јесмо ли у ово време хиперпродукције, хипер отудјености, мултимедијалности и глобализма, помало заборавили на веру, и како је можемо повратити и вратити се суштини и себи?
Урош: Да многи се чуде. Најчудније им је то што ја не идем за парама. Ја углавном свирам за безкућнике за дзабе, не добијам никакве паре. Бог води рачуна о својим људима. Моја плата је на небу, а не овде. А док сам овде Бог ми даје оно што паре не могу да купе. Здравље, нпр. нисам био болестан задњих 20год., хвала Богу, која је цена тога? Срећа, задовољство, љубав, ……. не могу паре то да купе. У ово време хипер-ултра-мега, видимо распад породице. Видимо раст лажних религија: каријера, финансиска независност, дарвинизам……. Као резултат распада породице видимо пад моралних вредности и креацију нових система вредности који воде у тоталну деструкцију и пропаст. У суштини све се дешава тачно онако како пише у библији да ће да буде. А за многе ће да буде плач и шкргут зубима. Али исто морам да казем да ће за нас Исусове, бити велико весеље јер ћемо коначно доћи у тај град где су улице од злата, где нема болести, глади, бола, плакања, ратова, умирања… а што је најважније бићемо у присуству Бога Оца и Јагњета Исуса.
Мила: Коју би животну причу или поруку, који су ти они због којих стварас, упутили , издвојио као најупечатљивију, ону коју никада нечеш заборавити?
Урош: Има много дирљивих прича, не стотине вец хиљаде. Могао бих сваста да издвоијим нпр. када се група корисника крека (вероватно најтежа дрога) предала Исусу, и кад су изашли почели су свима да причају шта им се десило, па чак и дилеру који им је продавао крек. Том дилеру се то није ни мало свидело, па следећи пут кад смо свирали на том месту и он је дошао да види, како је то остао без муштерија, и у процесу, и он се предао Исусу, који их је све излечио на лицу места. Па сад сви заједно иду унаоколо и деле добру вест са другима. Могао бих да издвојим када се човек отрезнио од алкохола и дроге после 40 година и први пут, у трезном стању видео своју ћерку и унуке. Има стварно много прича које бих могао да испричам, али ни једна није ни близу оних прича из Библије, кад је Исус ишао и лечио све на које је наилазио. И слеп је прогледао, и богаљ проходао, и парализован устао, и глув добио слух,……… чак је и мртав оживео.
Оно сто је предивно из свих ових догадја је да Исус није једноставно излечио слепог, па да он сад може да види, него је тај цео догадјај, намењен за излечење наших душа данас. А оно што никад нећу заборавити је када је Исус дошао у мој живот, и извео највеће чудо од свих чуда, а то је да Он, који је Почетак и Крај, који је био, јесте и биће, Алфа и Омега, Творац Универзума, Спасиоц Човецанства, ИСУС ХРИСТОС воли нас грешнике овакве какви смо. Слава Исусу вечна. Амин!