"Смрт више нема власт над њим… животом којим живи, живи Богу. Тако и ви сматрајте себе мртвима греху, а живима Богу." Римљанима 6,9-11
ВРХОВНИ МОРАЛНИ АУТОРИТЕТ
Удружени у вечном животу. Исус Христос је на нивоу људи приказао вечни живот, а будући да смо рођени од Бога, тај исти живот, не његова копија, манифестује се у нашем смртном телу. Вечни живот није било какав Божји дар, вечни живот је дар самога Бога. Сила и моћ који су се показали у Исусу, показаће се чистом Божјом милошћу и у нама када једном донесемо моралну одлуку у вези греха.
"Примићете силу када на вас сиђе Свети Дух" (Дела 1,8) – не силу као дар Светога Духа; сам Свети Дух јесте сила, не нешто што он даје. Живот који је био у Исусу, постаје и наш, захваљујући његовом крсту када смо коначно донели одлуку да се поистоветимо са њим. Ако је тешко измирити се са Богом, то је зато што не желимо да донесемо коначну одлуку у вези греха. Али, у тренутку када донесемо ту одлуку, у нас се усељава пуни Божји живот. Исус је дошао да нам донесе бесконачне залихе живота: "… да буду испуњени Божијом пунином" (Ефесцима 3,19). Вечни живот нема никакве везе са временом. То је исти живот који је Исус живео када је био овде на земљи. Једини извор живота је Господ Исус Христос.
И најслабији верник може да искуси силу божанства Божјег Сина када коначно одлучи да себе "пусти из руке". Сваки зрачак наше сопствене енергије ће замрачити Исусов живот у нама. Треба непрекидно да испуштамо све из руку, па ће полако али сигурно величанствени пуни Божји живот испуњавати сваки делић нашег живота и људи ће знати да смо били са Исусом.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ћ.