"Али узвишице нису биле уклоњене из Израела. Ипак је Асино срце било привржено Господу."
2. Дневника 15,17
ПОПУШТАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ
Аса је био непотпун у својој спољашњој послушности. Био је исправан у главној ствари, али не у потпуности. Пази када говориш: "Ах, па то не значи много." Чињеница да много не значи теби, може да значи веома много Богу. Колико дуго ће неке од нас Бог морати да поучава једној те истој ствари? Он никада не губи стрпљење. Кажеш: "Знам да сам у добрим односима са Богом", а ипак остају оне "узвишице". Постоји нешто у чему још ниси послушан Богу. Да ли се буниш и кажеш да је твоје срце исправно пред Богом, а свеједно постоји нешто у твом животу што те тера да у то сумњаш? Кад год постоји нека сумња, застани тог тренутка, без обзира о чему се радило. Ништа није само нека ситница.
Да ли постоји нешто у вези с твојим физичким животом, са твојим интелектуалним животом око чега се уопште не усредсређујеш? Исправан си у оном главном, али лакомислен; постоји неко попуштање концентрације. Духовној концентрацији треба годишњи одмор исто онолико мало колико и твоме срцу да куца. Не можеш да имаш морални одмор, а да останеш моралан, нити можеш да имаш духовни годишњи одмор а да останеш духован. Бог жели да у потпуности будеш његов, а то значи да мораш бити будан и увек спреман. За ово је потребно страшно много времена. Неки очекују да "рашчисте безброј ситница" у току неколико минута.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О.Ћ.