Гај Светоније (65-135) је други познати римски историчар који спомиње историјског Исуса. У свом делу "Де вита Цаесарум", написаном око 120. године, он описује период Римског царства од времена Јулија Цезара све до Домицијана. Светоније описује прогон хришћана за време Неронове владавине, у којем, попут Тацита, назива хришћане "људима новог и штетног празноверја".
На другом месту у истом делу он описује прогон Јевреја из Рима, због изазивања свађа и немира, за време владавине цара Клаудија (владао 41-45 год.), о чему пишу и Дела апостолска (Дела 18:2). Светоније наводи: "Он протера Јевреје из Рима који подигоше велику буну због бунтовника Христа (импулсоре Цхресто)". Дакле, личност звана Христ је била повод за ове немире.
Неки критичари тврде да се ту не ради о титули "Христ", већ о личном имену Хресту (Кресту). Међутим, познато је да су римски писци грчку реч Христос писали понекад као Цхристус, а понекад као Цхрестус. Тако се у раним издањима Тацитових Анала налази израз "цхрестиани". Такође, и Тертулијан сведочи да се код првих хришћанских писаца употребљавао израз цхристиани или цхрестиани. Треба такође приметити да Светоније Христа назива бунтовником, што показује да је податке о њему највероватније узео из царске архиве, у којој је сигурно било записа да је у Палестини човек познат као Христ био погубљен са још двојицом бунтовника.