"Толико времена сам с вама… а ти ме, Филипе, још ниси упознао." Јован 14,9
НЕМОЈ ПОВРЕДИТИ ГОСПОДА!
Мора да се Господ с времена на време чуди над нама – да се чуди колико смо компликовани. Наши ставови нас чине глупима, а када смо једноставни нисмо глупи јер тада увек разабиремо. Филип је очекивао откривење неке величанствене тајне, али не у ономе кога је познавао. Божја тајна се не крије у ономе што ће бити, она се открива сада. Не тражимо је у неком катаклизмичком догађају. Не, ми се не двоумимо када је потребно да послушамо Исуса, али га вероватно повређујемо својим питањима. "Господе, покажи нам оца" (Јован 14,8). И одмах чујемо одговор: "Ево га. Увек је ту и нигде другде." Тражимо да се Бог објави својој деци. Бог се показује само у својој деци. Други људи спазе објаву, а дете Божје је не види. Желимо да будемо свесни Бога, а не можемо да будемо свесни своје свесности а да останемо нормални. Ако молимо Бога да нам даје искуства, или ако смо на путу свесног искуства, ми повређујемо Господа. Исуса повређује управо питање које постављамо, јер се не ради о дечјим питањима.
"Нека се не плаши ваше срце" (Јован 14,1 и Јобан 14,27). Да ли рањавам Исуса када свом срцу дозволим да се брине? Ако верујем Исусовом карактеру, да ли сам у складу са својим веровањем? Да ли дозвољавам било чему да оптерећује моје срце, да се јави било какво болећиво питање? Остаје ми само да ступим у такво заједништво које ће прихватити све онако како долази од њега. Бог никада не води у садашњости, већ овог тренутка. Схвати да је Господ овде сада. Непосредно иза тога следи ослобођење.
БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.