Ђорђе Балашевић (Нови Сад, 11. мај 1953.) је српски кантаутор, песник и глумац. Био је члан група Жетва и Рани мраз, а 1982. је започео соло каријеру. Укупно је објавио 14 албума. Глумио је у неколико телевизијских серија, за које је писао и музику.
Сингл „Рачунајте на нас“ из периода док је био члан Раног мраза је постигла велику популарност у социјалистичкој Југославији и остала је популарна међу југоносталгичарима. Током 1990их био је велики критичар политике Слободана Милошевића.
Ђорђе Балашевић је рођен 11. маја 1953. године, у Новом Саду, у породици оца Јована Балашевића и Веронике Долонец, из села Копривница у данашњој Хрватској. По писању хрватског магазина „Мољац“, Балашевићев деда Ђока се презивао Балашев, али је 1941. године, за време Другог светског рата, из страха „да ће га Мађари помађарити“ додао наставак „ић“, карактеристичан за српска презимена.
Балашевић је одрастао у Новом Саду, у кући у Улици Јована Цвијића, у којој и данас живи са супругом и троје деце. Песме је почео да пише у основној школи, а сањао је да постане фудбалер. Гимназију је напустио у трећем разреду, јер није волео математику, физику и хемију, али је успео да матурира као ванредни ученик и положио је пријемни испит за студије географије. Никада није дипломирао на универзитету, али се 1977. придружио групи Жетва.
1977. Године приступа акустичарској групи „Жетва“ са којом, исте године снима хит песму „У раздељак те љубим“ и остварује свој први успех. Сингл је продат у више од 180.000 копија, што је био велики успех за југословенске стандарде.
Наредне године напушта бенд у коме се афирмисао и и са Верицом Тодоровић је основао групу „Рани мраз“ са којом наступа на фестивалу у Опатији, са песмом „Моја прва љубав“. Током те године снима неколико хит песама и са њима остварује велике тираже и доживљава потпуну афирмацију.
Пред само снимање песме „Рачунајте на нас“, придружују им се бивши чланови групе Сунцокрет, Биљана Крстић и Бора Ђорђевић. Песма је постала врло популарна међу властима и међу народом, и представљала је својеврсну химну генерације. Након само два месеца сарадње, групу је напустио Ђорђевић, пошто је уочио разлике у ауторском сензибилитету између себе и Балашевића, и формирао групу Рибља чорба. Групу је напустила и Верица Тодоровић, па су Биљана и Ђорђе снимили први албум Раног мраза „Мојој мами уместо матурске слике у излогу“. Ђорђе је још као тинејџер био велики поштовалац Корни групе, тако да комплетну продукцију и аранжмане албума „Мојој мами уместо матурске слике у излогу“ поверава бившим члановима Корни групе.
На фестивалу у Сплиту 1979. године, Балашевић је освајио прву награду са песмом „Панонски морнар“, своју популарност потврђује осам распродатих концерта у београдској дворани Дома синдиката. Током 1980. године, служио је ЈНА у Загребу и Пожаревцу, где је снимио ТВ серију Војници. У војсци је написао једну песму за Здравка Чолића и једну за Златна крила. Крајем године изашао је албум „Одлази циркус“, последњи албум групе Рани мраз. Албум је потврдио Балашевићев статус и донео хитове као што су „Прича о Васи Ладачком“ и „Живот је море“.
Почетком 1982. године започиње соло-каријеру у виду албума Пуб са којим бележи запажен успех. У ТВ серији Поп Ћира и поп Спира тумачи запажену улогу берберина Шаце. У зиму следеће године први пут пуни београдски Сава центар. Затим следи плоча под називом „Целовечерњи тхе Кид“ снимљена 1983. године. Мелодија насловне нумере која је снимљена и на енглеском језику, је инспирисана фолклором Мексика. Априла 1985. године, снима изузетно запажен албум 003 на коме је Балашевићева можда и понајбоља песма Словенска, за коју је инспирацију добио на путу Нови Сад – Београд док је на семафору чекао зелено светло. Ову плочу је продукцијски урадио као и претходну Јосип Бочек.
Са следећим албумом Бездан, Балашевић формира екипу која ће му убудуће бити редовна студијска и концертна потпора. За продукцију плоче је задужен Ђорђе Петровић, аранжмани су поверени клавијатуристи Александру Дујину. Ђорђе Балашевић наглашава да најплоднији период његовог стваралаштва отпочиње овим албумом. Следећи албум „Панта реи“ прати изузетно лоше критике, које се подударају са тешким периодом кроз који је новосадски кантаутор у приватном животу прошао. Ипак овај албум је изнедрио једну од најлепших балада „Једном…“
Наредна плоча, „Три послератна друга“, која је добила поднаслов „Музика из истоименог романа“ и коју Балашевић снима 1989. године, прати радњу истоименог романа и бележи велики успех. На поменутој плочи, која је доживела добре критике, и веома добро прошла код публике, издваја се једна од најлепших балада које је Балашевић снимио – „Д–мол“. У време док почињу ратна збивања у СФРЈ 1991. године, на тржиште излази албум „Марим ја…“. Овај албум остаје упамћен по изузетно добрим текстовима, носталгичним нотама, по песмама „Неверник“, „Дивљи бадем“, „Рингишпил“… .
Те исте јесени Балашевић је имао своју колумну у Радио-ТВ Ревији. У овој колумни, док бесни рат на простору тада већ бивше СФРЈ, Балашевић прави веома оштре и критичке осврте на сва актуелна, претежно политичка дешавања у земљи. Ратне године проводи склоњен од јавности, избегавајући мобилизацију. Крајем 1993. године снима албум „Један од оних живота“; албум излази у време тешке економске кризе а песме су инспирисане ратним трагедијама. Тих година Балашевићеви концерти постају прва јавна чистилишта, будући да на њима износи веома оштре конотације на рачун актуалне власти, са јасним опозиционим ставовима.
После мало дуже паузе 1996. године, објављује албум под називом „Напослетку“. Нове песме снимљене су углавном на акустичним инструментима уз учешће гудача Светог Ђорђа. Од инструмената су употребљивани фагот, обоа, труба и виолина које на веран начин дочаравају атмосферу Балашевићевих стихова.
Други роман објављује 1997. године. И у њему Балашевић прати свој претпоследњи албум – „Један од оних живота“. Роман постиже изузетно добре критике. А 2000. године Балашевић објављује политичким албум под насловом деценије која је иза нас – „Деведесете“. На том албуму он даје јавну осуду једног времена, једног изгубљеног времена, за једну генерацију, уместо на носталгичне и љубавне песме на које је навикао своју публику, на овом албуму је остала забележена песма „Живети слободно“ која уједно и представља химну петооктобарских промена у којима је и Балашевић је имао своје активно учешће.
Љубавне песме које су изостале са претходног албума у пуној мери су надокнађене крајем 2001. године., када је снимљен албум „Дневник старог момка“ који је посветио својој супрузи Ољи. Наиме, свака од 12 песама на албуму носи назив једног женског имена, а комбинацијом почетних слова тих имена добија се право значење овог албума „Оља је најбоља“. 2004. године снима изузетно добар албум који носи назив своје прве групе Рани мраз. Запажено учешће у овом албуму има група Апсолутно романтично.
Ожењен је супругом Оливером и има ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу. Живи и ради у Новом Саду.
Године 1978. Балашевић је снимио песму „Рачунајте на нас“, која је била незванична химна Титове омладине. Та песма је поручивала старијој генерацији да ће млади следити револуционарни комунистички пут, који су зацртали старији револуционари на челу са Титом. Након смрти Јосипа Броза објавио је и песму „Три пут сам видео Тита“. Био је познат по надимку „Титов омладинац“. Балашевићев занос је касније прешао у разочарање и резигнацију (песма „Реквијем“ из 1988.). Због те пјесме га током деведесетих многи нападају да је титоиста и југоносталгичар у неком ружном контексту те ријечи, на шта он одговара на њему својствен, хумористичан начин: "Људи, ја сам ту песму написао пре 20 година, да сам тад убио Тита до сад бих изашао…".
У време када је Србија била под санкцијама узео је словеначко држављанство. Јавно се супротстављао режиму Слободана Милошевића, држао култне новогодишње концерте у Сава центру и био амбасадор добре воље Високог комесаријата УН за избеглице. Након пада Милошевићевог режима, престаје да се политички експонира, све до 2008. године када је на председничким изборима подржао Бориса Тадића и учествовао у његовој предизборној кампањи.
Данас живи и ради у Новом Саду, а држи врло посећене концерте у многим градовима бивше Југославије.