Џенис Џоплин, рођена у Порт Артуру, Тексас, 19. јануара 1943 — умрла у Холивуду, 4. октобра 1970, била је америчка рок и блуз певачица.
У почетку је била певачица групе Биг брадер енд холдинг кампани (Big Brother & Holding Company), а касније је радила самостално. Њена верзија песме „Me and my Bobby McGee“ постхумно је доспела на прво место америчке топ-листе синглова.
Четвртог октобра 1970. нађена је мртва у хотелу Ландмарк у Лос Анђелесу. Узрок смрти је била употреба велике количине алкохола и хероина.
Џенис Џоплин је рођена од оца Сета (1910-1987) и мајке Дороти (1913-1998) (девојачко Ист) Џоплин. Њен отац био је инжењер у Тексасу, а мајка секретар на пословном факултету. Имала је једног брата и сестру, Мајкла и Лору. Џоплинови су осећали како Џенис увек тражи више пажње него њихова остала деца, а мајка наводи: “Била је несрећна и незадовољна ако није добијала много пажње. Уобичајен однос није био довољан.”
Као тинејџерка, основала је групу бескућника који су имали плоче црначких блуз певача Беси Смит (веровала је да је њена реинкарнација) и Лидбелија, за које је касније Џоплин изјавила да су утицали на њену одлуку да постане певачица. Почела је да пева у локалном хору и проширила слушање блуз певача на уметнике као што су Одета и Биг Мама Торнтон.
Прво сликар у школи, почела је да пева блуз и фолк музику са пријатељима. Још док је ишла у средњу школу Томас Џеферсон, рекла је да је била углавном избегавана. Џенис је цитирана како каже: “Била сам неодговарајућа. Читала сам, сликала, нисам мрзела црнце.” Као тинејџерка постала је преоптерећена и њена кожа је пукла толико да ју је оставила са дубоким ожиљцима који су захтевали дермбрасију. Друга деца у средњој школи редовно су јој се ругали и звали је именима попут “свиња”, “наказа” или “гмизавац”.
Џоплин је дипломирала срењу школу 1960. и током лета похађала Ламар Стејт технолошки колеџ и касније Тексашки универзитет у Остину, иако није довршила студије. Новине студентског града направиле су њен профил, 1962, са насловом “Она се удуђује да буде различита”.
Негујући бунтовничке манире, Џоплин се стилизовала у раздобљу после њених блуз хероина и битничких песника. Њена прва песма снимљена на касети, у кући пријатеља, у децембру 1962, била је "What Good Drinkin’ Can Do". Преселила се из Тексаса у Сан Франциско, где је живела у Норт Бичу и касније Хејт-Ашбуру. 1964, Џенис и будући гитариста групе Џеферсон ерплејн Јорма Коконен снимили су много блуз стандарда, уз пратњу Маргарете Коконен на писаћој машини (као удараљке). Овај албум, без издавачке куће, укључује седам песама: "Typewriter Tape," "Trouble in Mind," "Kansas City Blues," "Hestitation Blues," "Nodbody Knows You When You’re Down and Out," "Daddy, Daddy, Daddy" и "Lond Black Train Bus," и касније је издат као независно издање The Typewriter Tape.
У то време, њено конзумирање дроге је повећано, па су је назвали “брза наказа”. Такође, повремено је конзумирала дрогу, друге итоксике, а била је и алкохоличарка током целе каријере. Омиљено пиће и заштитни знак била јој је Јужна утеха, без којег није излазила на сцену.
У пролеће 1965, њен пријатељ примећује физичко деловање њеног порока (описана је као “скелетна” и “испијена”), наговарајући је да се врати у Порт Артур. У мају 1965, пријатељ и она организују опроштајну журку и тако скупљају паре за њен повратак кући аутобусом. Када се вратила у Порт Артур, променила је начин живота. Избегавала је дрогу и алкохол, почела је да носи релативно скромне хаљине, фризуру у облику кошнице, да студира социологију на Универзитету Ламар у оближњем Беомонту. Један од њених наступа оцењен је у часопису Austin American-Statement. Џоплин је била заручена за човека који ју је посетио, носећи плаво серж одело, да би питао њеног оца за њену руку, али је убрзо променио планове.
Касније, психоделични рок бенд Биг Брадер енд Холдинг Компани (енгл. Big Brother and the Holding Company) се заинтересовао за Џенис, због њеног блуз начина певања и одабрао је за своју певачицу. Први већи наступ, група је имала на Монтреј поп фестивалу, где су извели песму Ball and Chain, обраду песме Биг Маме Торнтон и изазвали одушевљење од стране публике. На снимку фестивала се може видети и како Кес Елиот, тада певачица бенда Мамас енд папас изговара: Вау! Вау, то је стварно тешко!
Након успеха, група снима свој први албум, назван по имену бенда, али без већег успеха. Други албум, група издаје годину дана касније, 1968, Cheap Thrills, који постаје веома слушан и добро се продаје. Један од највећих хитова са плоче била је и песма Piece of My Heart, блуз-рок верзија соул песме Ерме Френклин, сестре Арете Френклин и класик Џорџа Гершвина, Summertime.
Међутим, и поред успеха, Џенис осећа како момци из бенда нису довољно добри за њу, те скупља нове музичаре, међу њима и дуваче, и оснива нови бенд Космик Блуз. Издају албум I Got Dem Ol’ Kozmic Blues Again Mama!, 1969. Мишљења су била подељена, чак су неки говорили како неће направити велики успех, али плоча је имала хитове, попут Try (Just a Little Bit Harder), Work Me Lord, Kozmic Blues, затим обраде: To Love Somebody (Би Џис), Maybe (Чентлс) и друге.
Ипак, певачица опет оснива нови, свој последњи бенд, Full Titl Boogie Band, са којим ради на албуму Pearl (албум је добио назив по њеном надимку), међутим не завршава га до краја. Током целог живота прати је осећај незадовољства и одбачености, а 4. октобра 1970, Џенис је пронађена мртва, од прекомерне дозе дроге и алкохола. Умрла је на исти дан кад и њен узор, по многима једна од најбољих блуз и џез певачица свих времена, Беси Смит. Албум је постхумно издат 1971. и сматра се њеним најбољим. На албуму, највећи хитови су: Mercedes Benz (чији је коаутор), Me and Bobby McGee (обраде песме певача и глумца Криса Кристоферсона, Џенисиног љубавника, које постхумно доспева на прво место главне топ-листе у САД-у), Cry Baby и остале песме. На листи 500 најбољих албума свих времена, магазина Ролинг Стоун, албум заузима 122. место.
Након смрти, група Мамас енд папас снимила је песму о Џенис, Pearl и издала је на свом последњем албуму People Like Us, 1971. Такође, у познатој песми Дона Меклина, American Pie, претпоставља се да се у стиховима I met a girl who sang the blues / And I asked her for some happy news, / But she just smiled and turned away (Срео сам девојку која је певала блуз / и питао је за неке добре вести / али она се само насмејала и отишла) мисли на Џенис Џоплин. Меклин никад није демантовао нити потврдио ово веровање.
Џенис је била тема и многих других песама и филмова, а њена сестра Лора Џоплин написала је књигу о њеном животу, С љубављу, Џенис, по којој је касније направљен и истоимени мјузикл.