Ред хот чили пеперс (енг. Red Hot Chili Peppers) је калифорнијска рок група. Почели су као панкери, али су временом прелазили на све лаганији звук и створили свој специфични звук мешањем панка и алтернативног рока са фанк басом стварајући нови стил фанк панк. Ред хот чили пеперес је предводио фанк рок покрет крајем 80-их и почетком 90-их година. Пеперси су направили корак даље уневши у своју музику елементе блуза, психоделичног рока и ска. До данас су продали су преко 50 милиона албума широм света, освојили многе награде и много пута били проглашавани за наjбољи живи бенд на свету.
Бенд је основан 1983. године, а првобитну поставу чинили су Ентони Кидис (вокал), Мајкл Балзари-Фли (бас гитара), Хилел Словак (гитара), Џек Ајронс (бубањ). Током више од двадесет година постојања ова поставка је мењана више пута, а данас под именом Ред хот чили пеперс представљају се Ентони Кидис, Мајкл Балзари-Фли, Џон Фрушанте и Чед Смит. До сада су објавили девет студијских албума.
Првa четири албума (1984. – 1989.) објавили су за издавачку кућу ЕMI, а 1991. су потписали уговор за Warner Brothers Records и са њима своје албуме раде и данас. Продуцент њиховог деби албума The Red Hot Chili Peppers био је Енди Гил. Други албум Freaky Styley продуцирао је Џорџ Клинтон, а за наредна два (The Uplift Mofo Party Plan и Mother’s Milk) побринуо се Мајкл Бајнхорн. Рик Рубин предуциорао је њихов пети албум Blood Sugar Sex Magik и сваки следећи албум.
Ред хот чили пеперси су најпознатији по снажној Флијевој бас гитари спефичног фанк звука, која преовладава над гитаром у готово свим њиховим песмама.
Стил Флијевих бас деоница има основ у панк рок традицији, фанку и блузу, налик на "Bootsy Collins", "Parliament-Funkadelic" и на Џон Пол Џона (Лед цепелин). Бас је главни инструмент у бенду и даје ритам свим њиховим песмама. Тврде мелодије у ниским тоналитетима и јединствене технике свирања учинили су Флијеве бас рифове незаборавним.
Стилови четворице гитариста који су снимили албум за Пеперсе Фрушанте, Словак, Наваро и Шерман доста се разликују. Код сваког од њих могу се препознати одлике свирања Џими Хендрикса, и то им је уједно и једина заједничка карактеристика. Звук Шерманове гитаре је био највише изобличен и сув, налик Словаковом стилу, пошто је углавном свирао песме које је Словак компоновао. Словак је свој звук базирао искључиво на тврђим аспектима блуза и фанка, Фрушанте је донео више мелодије, дубине и слојевитости, а Наваров стил је имао основу у хеви металу и психоделији.
Бубњари Смит, Ајронс и Мартинез нису служили као класична ритам секција са басом, него су диктирали темпо. Њихово свирање било је својеврсна комбинација фанка, панка и метала.
Јединственост бенда је у томе што су они први рок бенд који је комбиновао панк, као претежно "Бели звук", са фанком, "Црним звуком", много пре других, иако су већ постојали бендови који су мешали рок и реп ("The Beastie Boys"). Још 1987. њихов звук су сматрали необичним, па их маркетиншки проблеми прате од тада.
Ученици Ферфекс гимназије у Лос Анђелесу Ентони Кидис, Фли, Хилел Словак и Џек Ајронс основали су бенд са првобитним називом Tony Flow and the Miraculously Majestic Masters of Mayhem након чега су 1983. имали свој први наступ. Имали су изненађујуће бројну публику узимајући у обзир то да до тада нису издали ниједан албум. Бројна публика може бити последица њихових бројних веза са заједницом скејтера Лос Анђелеса и необичних живих наступа (често су свирали потпуно голи, само са чарапама преко гениталија). До уговорa за снимање деби албума дошло је касније 1983. године, међутим Словак и Ајронс су имали планове и на другим пројектима још од раније (What Is This?) тако да су на деби албуму свирали Клиф Мартинез (бубњеви) и Џек Шерман (гитара). Албум је био лоше испродуциран, често су се свађали са продуцентом Ендијем Гилом, а ни живи наступи нису били добри као са првобитном поставом, што је резултовало комерцијалним неуспехом. Турнеја није донела побољшање, а све чешће свађе Шермана са осталим члановима бенда довеле су до његовог одласка 1985. године. Тада, Словак напушта What Is This? и враћа се у Пеперсе. Њихов први велики хит са овог албума је True Men Don’t Kill Coyotes.
На другом албуму Freaky Styley продуцент је био чувени Џорџ Клинтон. Фанк свирка, панк брзина, изузетно извођењем песме If You Want Me To Stay (Sly and the Family Stone) и култни класици као што су Jungle Man Catholic School Girls Rule, ипак нису били довољни да скрену пажњу јавности. Убрзо након изласка овог албума Мартинез напушта бенд, и на његово место долази првобитни гитариста Хилел Словак. Од песама издвојила се једино Hollywood (Africa) која се вртела по радио станицама широм Европе, док у Америци није имала много успеха.
Трећи албум The Uplift Mofo Party Plan изашао је у септембру 1987. године. Овог пута продуцент је био Мајкл Бајнхорн. Ово је једини албум у дискографији Пеперса где свира оригинална поставка. Први сингл и њихова најпрепознатљивија химна била је песма Fight Like A Brave. Ова песма је 2001. искоришћена у видео игрици Tony Hawk’s Pro Skater 3. По први пут албум је ушао на листу најбољих 200 песама. ЕМI није чинио много да помогне у промоцији албума. Ипак њихов албум, мешавина треш фанка, психоделије и панка, омогућио им је турнеју по Европи. Проблеми са дрогом, који су потресали овај бенд, и Хилелова одлука да се скине са хероина, утицале су на његово свирање. У једном тренутку, Словака су избацили из бенда, а када се чинило да су сви проблеми решени, Словак се вратио у бенд и по повратку у Америку 28. јуна 1988. Словак је преминуо. Пронађен је у свом стану, а умро је од превелике дозе хероина. Након тога Ајронс напушта Пеперсе.
Ентони и Фли су одлучили да бенд треба и даље да постоји и кренули су да траже нове чланове. На кратко у бенд су дошли Пелигро (бубњар) и Двејн Мекнајт (гитара). Њих су заменили Чед Смит, од тада стални члан, и Џон Фрушанте. Четврти по реду, албум Mother’s Milk, објављен је августа 1989. Mother’s Milk је енергичан микс фанка, репа, метала и џеза. Једна од песама била је и обрада Хендриксове песме Fire, која је уједно и последња песма коју је снимио Словак, као и Behind The Sun. Knock Me Down је била њихова прва песма на топ 10 листи, а обрада Вондерове песме Higher Ground, и друге укључујући Magic Johnson (посвећена њиховом омиљеном кошаркашком тиму Лос Анђелес Лејкерс), Stone Cold Bush, и Pretty Little Ditty (која је касније постала позната као Butterfly, а обрадио ју је Крејзи Таун), донеле су Пеперсима огромну популарност. Након тога имали су успешну турнеју по Америци и Европи.
Ред хот чили пеперс су ушли у деведесете са песмом Show Me Your Soul (из филма Згодна жена). После тога, Пеперсима је истекао уговор са EMI, они мењају издавачку кућу и потписују за Warner Brothers Records, а нови продуцент им је Рик Рубин, који је претходно радио са Beastie Boys и чији је приступ снимању албума био јединствен, а у неку руку и авангардан за тадашња схватања. У мају и јуну 1991. године, бенд је провео шест недеља у вили, снимајући свој пети албум Blood Sugar Sex Magik, што је документовано прво видео-касетом, а затим и ДВД записом под именом Funky Monks. Изузев Чеда Смита, који је веровао да у вили има духова, чланови бенда су овде и спавали. Неколико пута су их посетили репортери MTV, као и многи новинари.
Blood Sugar Sex Magik, по многима најбољи албум Пеперса, необична мешавина фанка, панка, метала, хип-хопа и блуза, објављен је 24. септембра 1991, истог дана кад и Нирванин Nevermind. Први сингл био је Give It Away, а снимање спота поверено је Стефану Сендаију, тада још увек не много познатом француском редитељу. Но, спот је био веома успешан, а обожавалаца је било све више. Уследио је и други сингл Suck My Kiss. До краја године бенд је одржао педесетак концерата у САД, са Нирваном, Смешинг памкинс и Прл џемом, али унутрашње размирице прерасле су у горући проблем. Ентони Кидис и Џон Фрушанте су се често свађали, Џон би плакао и вриштао пре концерата, једва пристајао да свира, а његови родитељи су готово свакодневно звали бенд и питали шта се то догађа.
Сукоб је достигао врхунац 22. фебруара 1992. године када се бенд вратио у САД да би, у паузи од Less Whores More Museums европске турнеје гостовао у познатој емисији Saturday Night Live. На почетку емисије, приликом извођења песме Under The Bridge, Фрушанте је вриштао уместо да пева пратеће вокале, па га је, током следеће песме Кидис ударио микрофоном у лице. Следећег месеца, Under The Bridge је објављена као трећи сингл са албума, а спот, који симболично приказује Кидисову борбу са зависношћу од дроге, непрекидно се вртео на свим музичим каналима. Режирао га је Гус ван Зант, који је такође и аутор документарног филма Funky Monks. Under The Bridge се и дан данас сматра за највећи хит Ред хот чили пеперса и готово да нема концерта на коме је нису извели. Истог месеца, пре одласка на турнеју у Јапан, чланови бенда су позирали наги пред објективом фотографа и режисера Марка Селиџера. Једна од ових слика је употребљена за насловну страну угледног часописа Rolling Stone, неколико месеци касније, да би 2005. године била проглашена једном од 50 најбољих у историји рок фотографије.
7. марта 1992. године, пре концерта у Омији, Јапан; Џон Фрушанте објављује да напушта бенд. После овога, преостали концерти у Јапану били су отказани, као и турнеја по Аустралији, пошто бенд није могао да пронађе заједнички језик са новоангажованим гитаристом Зендером Шлосом, бившим чланом Сиркл џркса. Неколико дана касније, на његово место дошао је Ерик Маршал, гитариста једног барског бенда, који је остао са Пеперсима током Lollapalozza турнеје, у споту за четврти сингл са Blood Sugar Sex Magik, Breaking The Girl, појавио се у епизоди Симсонових Krusty Gets Cancelled, као и на додели МTV награда, где су Пеперси награђени за спотове Give It Away и Under The Bridge. После Ериковог одласка, бенду се накратко придружио Џеси Тобијас, да би крајем 1993. године, пошто је по други пут позван да им се придружи, гитариста бенда постао контроверзни Дејв Наваро, који је претходно свирао у Џејнс едикшн.
Одмах по доласку у бенд, Наваро је изјавио да није заинтересован за лудорије, по којима су Пеперси били познати, тако да му наступ са џиновским сијалицама на главама на Вудсток II фестивалу 1994. године није баш остао у лепом сећању. После овога, бенд одлази на Хаваје, где покушавају да пронађу инспирацију за снимање новог албума. Дејв се није најбоље слагао са остатком бенда, а његов приступ раду био је много професионалнији и хладнији. Дуго очекивани албум One Hot Minute, појавио се у јесен 1995. године. Уз албум, бенд је променио и имиџ,
Као и на претходним албумима и овде се може видети утицај фанка, метала и џеза, али се утицај хеви метала и психоделије запажа много више него раније. Песма My Friends је била на првом месту топ листа, а добро су прошле и Warped, Aeroplane, Coffee Shop и Shallow Be Thy Game. Хемије између Навара и осталих чланова није било још од почетка, и било је очигледно да ово неће потрајати. Почетком 1998. Дејв Наваро напушта Пеперсе. One Hot Minute је продат у више од четири милиона копија, што није било лоше обзиром на то да снимање албума није ишло брзо, и било је прилично исцрпљујуће. Иако овај албум садржи неке од најбољих песама, он више представља експериментални пројекат чланова бенда, него прави Ред хот чили пеперс албум. Пеперси на својим наступима не изводе често песме са овог албума, углавном зато што песме не одговарају Фрушантеовом стилу, осим песме Pea коју Фли изводи понекад.
Након излечења од наркоманије, Џон Фрушанте се 1998. враћа у бенд. Седми, и најпознатији албум Пеперса, Californication излази почетком 1999. године. Са песмом Scar Tissue освојили су Греми, а Othersidе и Californication биле су на првим местима топ листе. Одлично је прошле и песме Around The World, Road Trippin и Parallel Universe (која није ни избачена као сингл, а нашла се међу на првом месту). Турнеја која је пратила овај албум трајала је скоро две године, са које се памте многи наступи (као онај 14. августа 1999 у Москви, пред 200.000 људи) и са којег су објавили први ДВД снимак концерта − Off The Map.
Након повратка у студио, у новембру 2001. Пеперси издају албум By The Way, који је био велико изненађење, а за многе фанове и велико разочарање. Са овог, најмекшег албума који су икада издали, издвојили су се синглови By The Way, Universally Speaking, The Zephyr Song и Can’t Stop. Одлазе на двогодишњу турнеју након које објављују још једно DVD издање Live At Slane Castle 2003. године, а касније и Greatest Hits, компилацију на којој се налазе две нове песме Fortune Faded и Save The Population. Прва песма се вртела као сингл са дате компилације 2004. године излази њихов први живи аудио снимак концерта Live in Hyde Park, снимљен током наступа у лондонском Хајд Парку 19, 20. и 25. јуна 2004.
2005. година је за групу била прилично тиха. Одржали су неколико концерата у САД, где је најзапаженији и најспектакуларнији свакако био онај у Лас Вегасу 2. јула, поводом стогодишњице постојања коцкарске престонице, кад су први пут извели и неке од песама са најављеног новог албума. Крајем године, Фли је други пут постао отац, нешто мање од годину дана пошто је и Чед, по четврти пут се оженивши, добио своје четврто дете. С друге стране, Џон и Фли су гостовали на албумима The Mars Volta, a Чед на албуму Глена Хјуза.
Почетком 2006. године Ред хот чили пеперс завршили су снимање свог деветог, двоструког, студијског албума Stadium Arcadium. Албум је издат у мају 2006. и на њему се нашло 28 песама, и враћају се својим фанк, панк, психоделик и метал коренима. Неке од песама су 21st Century, Tell Me Baby, Ready Made, Desecration Smile, Danni California (која је била и први сингл), Charlie, Wet Sand, Snow, Animal Farm, Only 18.
Ред хот чили пеперс су одржали концерт у Србији 26. јуна 2007. године пред око 80.000 гледалаца на локацији близу Инђијe у оквиру фестивала Грин фест
И ако им се замало свака песма после половине свирања претвори у врсту панка они остају бенд са најлепшим мелодијама. Само они то ретко некад издрже да не склизну у агресивни стил де сва агресија и мржња против неправде овога света дође на видело.
Библија нас упозорава на могућност да заборавимо Бога. Они који забораве на Бога и Његову милост ускоро постају поносни, самоправедни и побуњеници.
"I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode,
I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži,
Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske;" (5.Књига Мојсијева 8,12-14)
Без обзира да ли је реч о појединцу, породици или народу, нешто негативно се дешава када народ заборави Бога и када се њихова срца окрену од њега. Баш то се десило са нашом земљом. Добили смо нове "богове": материјализам, економија, Европска унија или нешто друго. Идолопоклонство је једноставно када своје поуздање ставиш у неки од идола, а не у живог истинитог Бога. С једне стране, народ зависи од многих средстава у различитим областима, али с друге стране, народ у основи зависи од само једног – од Бога. Све остало је оно што Бог жели да да.