Вера и нада, о којима смо говорили у претходним поглављима, налазе своје испуњење у љубави.
Тринаесто поглавље 1. Коринћанима, назива се «Поглављем љубави».
То је највелићанственије поглавље у Библији, које говори о практићном деловању Божје љубави у твом свакодневном животу и поступцима.
Да прикажемо укратко знаћење овог поглавља. Прва три стиха јасно показују какав је живот без љубави.
Сва доброта, племенитост и храброст хришћанског живота, безвредне су без љубави.
Може бити да те неки осећај дужности или одговорности наводи да дајеш своју имовину сиромашнима. Вера која може да «премешта планине» без љубави је нека веома хладна сила.
Бог је љубав.
А Исус Христ је највиши израз Божје љубави.
Хришћанство је религија љубави. И твој живот треба да буде управљан, изражен и проживљен кроз ову љубав.
У противном, вера и нада ће остати неделотворне. Љубав је испуњење свих библијских истина.
Шта је дакле, љубав, и каква је?
"Љубав је стрпљива, пуна доброте; љубав није завидљива, љубав се не узноси, не надима се; не чини што не ваља, није користољубива, не раздражује се, није злослутна; не радује се неправди, а радује се истини; све подноси, увек верује, сваку наду чува, све сноси" (1. Коринћанима 13, 4-7). Погледаћемо неке од практичних аспеката те љубави.
Прво, љубав покушава да разуме друге. Разумевање је кљућ добрих односа са другима.
Не постоји особа која је потпуно иста као ти. Свако је другачији.
Сви људи имају разлићит карактер, начин размишљања, порекло, тело, изглед.
Можда могу да се пронађу неке слићности, али не постоје две потпуно једнаке особе. Из разлога што треба да живимо у овом свету са људима, који су сви разлићити, морамо да покушамо да разумемо друге.
Штавише, као дете Божје, носиш нарочиту одговорност за изражавање разумевања према другима – а ово је први израз љубави.
Да би разумео друге, потребна ти је стрпљивост.
Друго, љубав у теби подстиће опраштање.
Христова љубав је љубав која прашта. Бог исказује своју љубав, опраштањем твојих ужасних греха.
То те обавезује да прашташ другима.
Како можеш да волиш без праштања?
Како можеш да прашташ без љубави?
Чини то искрено у духу понизности.
Схвати да и ти грешиш.
Опраштање другима без понизности, ћесто води ка охолости.
Треће, љубав те пробудује да служиш.
У Јовану 13,1-11 читамо како је Господ прао ноге својим ученицима.
Да ли је прао њихове руке или главе?
Не, већ ноге!
Прао је најнижи део људског тела, сопственим рукама. Постављајући нам пример служења, рекао је
”Знате ли што ја вама учиних? Ви мене зовете Учитељом и Господом, и право кажете, јер то и јесам. Кад дакле ја вама опрах ноге, Господ и Учитељ, и ви сте дужни један другоме ноге прати. Јер вам ја дадох пример, да и ви тако чините као што ја вама учиних … Кад то знате, благо вама, само ако то и вршите" (Јован 13,12-17).
Рећи љубави треба да буду изражене делима љубави – не само прањем ногу.
То је био пример нама како треба да служимо из чистих побуда. Ако служиш ради награде – ниси ништа више од најамног радника.
Признају ли пријатељи или друштво твоја дела или не – настави да служиш, јер ти, заправо, служиш Христу.
Твоја служба мора да буде пробудена његовом љубављу, као што смо видели.
Немамо никаква права да очекујемо награду за службу – служење другима Божјом љубављу је заправо привилегија, јер нас је Бог први волео, много пре него што смо ми њега заволели.
Ово је, дакле, љубав какву треба да имамо.
Разумевање за друге! Да спремно и у поноизности праштамо грехе учињене нама!
Да служимо другима Христовом љубављу!
Када је ово у нама и изражено у нашим животима, људи ће осетити ”Исусов мирис” у нама.
Не би требало да похранимо ову љубав само као племениту мисао у нашим главама.
Она треба да покрене наша срца на дела. Треба да је живимо.
Свакако да је природно питати: Кога треба да волимо?
Љубав може да се оствари само ако укљућује две или више особа.
Она доноси најбољи род у људским међуодносима.
Није тешко волети оне који тебе воле, или оне које је лако волети. Проблем је волети оне које је тешко волети.
Али Библија каже следеће о љубави по којој треба да живимо:
”Љубите непријатеље своје, добро чините онима који вас мрзе; благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вредају” (Лука 6,27 и 28). Ово су рећи Исуса Христа, твог Господа. У њима је приказана сва ширина и дубина до које смо позвани да волимо!
”Сад дакле остаје ово троје:
вера,
нада,
љубав,
али ЈЕ ЉУБАВ НАЈВЕћА међу њима”.