Песма о љубави

 Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

 I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

 I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.

 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,

 Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,

 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

 Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

 Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.

 Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;

 A kad dođe savršeno, onda će prestati šta je nešto.

 Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.

 Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.

 A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.