Како каже ап. Павле:
"Шта има праведност са безакоњем;
или какву заједницу има светлост с тобом?
А какву сагласност Христос с Велијаром?
Или какав дио има верни с неверником?
И какво је слагање храма Божијег с идолима?
(II Кор. 6, 14–16).
Свако врачање је магијског порекла.
Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом:
"А човек или жена у којима би
био дух врачарски или гатарски,
да се погубе камењем, јер су криви."
(Књ. Левитска 20, 27).
Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо:
"И проведе синове своје кроз огањ
и гаташе и врачаше, и уреди
оне што се договарају с духовима
и врачаре, и чињаше врло много
што је зло пред Господом гневећи га."
(2 књ. Дневника, 33, 6).
Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом:
"А Господ ми рече: лаж пророкују
ти пророци у моје име, нисам их
послао нити сам им заповедио, нити
сам им говорио. Лажне виђења и
гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују.
А народ овај којем они пророкују
биће повољан по улицама
Јерусалимским од глади и мача."
(Књ. пр. Јеремије 14, 14–16)
Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио:
Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум:
"Тешко граду крвничком…
веште бајалице која продаје народе
својим блудом и племена врачањем својим."
(Наум 3,4)
Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра:
"Будите трезвени и бдите, јер
супарник ваш, ђаво као лав
ричући ходи и тражи кога да
прождере. Њему се противите
утврђеном вером… А Бог сваке благодати… Он ће нас усавршити,
утврдити, укрепити, утемељити."
(1. Петр. 5, 8–11).
Како се сачувати од утицаја магије?
На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже?
Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто.
Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је "већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4, 4).
Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег.
Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.
Међутим "призивање имена Христовог" не значи само "призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: "Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже."
У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. 6, 11).
Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће "сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16, 20).
Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.
Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо "Христа у срцима нашим" (Еф. 3, 18).