Хашиш (од арапског حشيش ḥashīsh, буквално: трава ) је прерађевина која се добија из биљке индијске конопље и садржи исте активне састојке, првенствено тетрахидроканабинол (ТХЦ), само у већој концентрацији. У исламској и индијској култури хашиш се назива киф, бханг или кхарас.
Хашиш је у чврстом стању, али при загревању омекшава, постајући попут пластелина. Боја варира од црвено-браонкасте до црне. Конзумира се слично као и марихуана: пуши се у џоинту помешан са дуваном, на пајп (врста луле) или се удишу испарења (инхалација). Може се и јести или користити као састојак хране (најчешће као хаш колачићи). Од хашиша се такође добија медено хашиш уље.
Иако је хашиш илегалан, и не постоје званични подаци о његовој производњи, сматра се да су највећи произвођачи: Афганистан, Пакистан, Непал, Мароко, Египат и Индија.
Хашиш је најраспрострањенији у Европи, Северној Африци и деловима Азије. Један од разлога за његову употребу у Европи је чињеница да је хашиш знатно компактнији и да се лакше шверцује него марихуана.
После дуготрајног коришћења се може јавити психоза.
(Психоза је тешка психичка болест коју карактерише губитак осећања реалности, недостатак увида у себе самог, деперсонализација, халуцинације, сумануте идеје, као и други тежи поремећаји опажања, мишљења, памћења, нагона, емоција, интерперсоналних односа и неспособност обављања професионалних активности. Психозе могу бити органске и функционалне. Најпознатије врсте психоза су манијачно-депресивна психоза, схизофренија, параноја.)