Писац ове саборне посланице је »Јудина, служитељ Исуса Христа, а брат Јаковљев« (Јуд. 1), то јест брат Јакова брата Господњег и првог јерусалимског епископа (Мк. 6, 3), који није био у броју дванаесторице Христових апостола (Јуд. 17; 1. Кор. 9, 5).
Посланицу је упутио палестинским, или можда малоазијским јудеохришћанима, поводом појаве лажних учитеља, безбожника и грешника у моралном и верском погледу, чулних људи који немају у себи Духа Божијег; они не признавајући никакав божански ауторитет (Јуд. 4.8) ругају се вернима, хуле (Јуд. 8.10.15.16.19) и живе руковођени својим пожудама (Јуд. 7-8, 12-13.16.18).
Овима се предочава судбина непокорних Јевреја у пустињи, палих анђела, Содома и Гомора (Јуд. 5-16), а читаоци посланице се позивају да се држе апостолских савета и да се клоне свих безбожника, грешника и лажних учитеља.
Ставља им се у задатак да се држе своје најсветије вере и тиме спасавају своју заблуделу браћу (Јуд. 17-23).