Свог верног и оданог сарадника и нераздвојног сапутника Тимотеја (Дел. ап. 16, 1; 2. Тим. 1, 5) апостол Павле је обратио у хришћанство у Листри на свом Првом мисионарском путовању, мада је он још у родитељској кући био упознат са новом вером (1. Кор.4, 17; 1. Тим. 1, 2; 2. Тим. 1, 5; Дел. ап. 16, 1; 2. Тим. 3, 14-15).
Уочивши његову изванредну побожност и углед који је уживао, Апостол га на свом Другом мисионарском путовању узима за сапутника и помагача у проповедању јеванђеља (Дел. ап.16, 3; 1. Сол. 1, 1; 2. Сол. 1, 1; 2. Кор. 1, 1.19; Филип. 1, 1), поверава му различите мисије (1. Сол. 3, 6; 1. Кор. 4, 17; 16, 10; Филип. 2, 19-23; Дел. ап.19, 22; 20, 4), па и управу Ефеске цркве (1. Тим. 1, 3; 3,14; 4,13).
Иако је био млад, Тимотеј је све поверене му црквене послове успешно свршавао (1. Кор. 16, 10-11; 1. Тим. 4, 12; 2. Тим. 1, 6) захваљујући чврстој вери, разборитости и пуној оданости свом учитељу.
Овим одликама он је превазишао све Апостолове сараднике (Филип.2, 20).
Као старешини Ефеске цркве апостол Павле му из Македоније (1. Тим. 1, 3) упућује ову посланицу с циљем да га упозори на лажне учитеље закона (1. Тим. 1, 7);
Тимотеј треба да буде добар пастир који будно чува поверено му стадо од сваког туђинског утицаја, опасног по здраву и чисту апостолску науку, дајући у свакој врлини себе као пример вернима. Савети за успешно вршење пастирске службе и за црквену организацију, као и за међусобне односе верних унутар Цркве, испуњавају ову посланицу која се с правом назива пастирска.