Вечност (гр. αιωνις, лат. aeternus, неограничено трајање времена, будући век): конац или крајњи циљ битисања творевине и кретања времена.
Вечност је "заустављање кретања", његово вечно постављање кроз превазилажење времена на његовом крају.
За разлику од Оригена, који држи да је стабилност кретања дата једновремено и заједно са довођењем ствари у егзистенцију, Источни Оци веле да временско кретање нема путању круга, као циклично кретање, физичко или биоло-шко, него има смисао у вечности стабилног постојања које жели Бог.
За вернике, као и за анђеле, вечност значи "сталност у светости" .
Кретање је ограничено супстанцијом и карактером света створенога од времена и простора; стога нешто не може бити у исто време вечно и у промени, нити могу постојати две бескрајне и бесконачне стварности.
Сем тога. треба да се заједно потврђују промена и вечност, јер тако жели Бог, будући да је Богу дана вечност логосности космоса.
Тако треба да се у појму вечност разликују следећи аспекти:
Аспекти вечности
а) Вечност или Божија надвременост: Бог се не креће зато што је Он пуноћа суштине постојеће у Себи и постојећа без другога;
б) Просторно и временско кретање, односно постајање родова, врста и индивидуа у њиховом квантитативном и квалитативном узрастању.
То кретање происходи из логосности (λογος) космоса у Богу, што заправо показује да су ствари биле створене;
в) Превазилажење времена или вечност, коју не треба мешати са вечношћу Бога.
Време постаје еон, а то је превазилажење могуће једино вечном моћи Божијом, Васкрсењем Христовим у Духу Светоме (Јн. 6,63).
Вечност као својство Бога
Вечност је својство Бога (Рим. 1,20), Који влада творевином и временом (χρονος): "Од века и довека Ти јеси" (Пс. 89,2). Он је постојао пре творевине (Пс. 102; Јн. 17,24; Еф. 1,4) и постоји после света (Откр. 21,1). Вечност Божија манифестује се као сила Васкрслога Христа: "Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове" (Јевр. 13, 8; Откр. 1,18). Он је "Цар векова" (1. Тим. 1,17) у коме свет има "вечни живот" (1. Тим. 1, 16).
За оне који верују у Христа вечност није прост продужетак егзистенције у неодређеној судбини, или крај живота, него циљ њиховог битисања, живот који се налази пред њима као коначна нада, односно "вечно царство" (αιωνις βασιλεια) – 2. Петр. 1,11. "А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни" ( Јн. 4,14).
Вера пуна наде јесте моћ да се победи страх од смрти, осећај ограничене времености, последњи камен спотицања на лествици живота. "Јер пролази обличје овога свијета" (1. Кор. 7,31). Такође, "Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи" (Мт. 24,35).
Патријарх Павле појам вечности објаснио је на следећи начин: када кажете сад тај тренутак је већ прошао, пре неколико немерљиво кратких временских тренутака, затим пре неколико секунди итд.Вечност би требала да буде вечно сад.У вечности време не пролази тако да је вечност "вечна садашњост".