Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђна његовог није нестало. Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
(Плач 3, 22-23)
Рано ујутру, кад већина Ијуди још спава, разносачи новина иду улицама велеграда и стављају у поштанске сандучиће новине које још миришу на штампарску боју. Тек што се Ијуди пробуде, узимају их у руке, да што пре сазнају "најновије вести".
Наш текст говори да те вести нису толико изненађујуће нове. Ипак је нешто од свега најновије. То би требало да свакога јутра са чежњом црпимо у себе. То је милосрђе Божје. Његова милост је нова сваког јутра. Дневне новине могу да нам покваре расположење за цео дан. Као свежина росе, милосрђе Божје може да нас освежава и теши, оно може сиву свакодневницу да испуни јасним светлом. Наше срце, додуше, није увек спремно да види милосрђе Божје. Често се осећамо као писац 73. Псалма. Тај је рекао опоро: "Не Божје милосрђе, већ моја беда је сваког јутра нова. Ништа друго!" Ипак! Божје смиловање је над свом бедом света сваког јутра најновије. Ко овоме неће да верује нека погледа на крст Голготе. Апостол Павле каже о том крсту: "Бог није штедео свог властитог сина… Како да нам заједно с њим све не дарује." Ко свој поглед усмерава у том правцу, познаће како Божје сажаљење просветљава јасним сјајем.
Господе! Поклони нам сваког дана јасан поглед на своје велико милосрђе. Амин
365 X ОН! – W. Б.