А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим.
(Мат. 2, 1)
Сигурно је вредно пажње, да мало дете привлачи Ијуде из удаљених крајева. Када дође детенце на свет, око њега се ствара одређено узбуђење. Одмах дођу баке и деке а можда и тетке и неколико познаника из околине. И то је све. Дете Исус пак привлачи Ијуде из велике удаљености. Из највеће удаљености. Истовремено и из велике унутрашње удаљености. Јер ови "магови" – тако ова реч гласи у грчком тексту – су сигурно били Ијуди, који су били веома спутани тамним незнабоштвом. Исус их привлачи. Каква привлачна снага је у том детету.
Незабораван је за мене први експеримент из физике, који је са нама ђацима урадио наш учитељ. Раширио је по столу струготине помешане са металним опиљцима и тада је у ту гомилу ставио магнет. Цела гомила као да је одједном оживела. Схватили смо да су међу струготином помешани метални опиљци. Ти опиљци су се просто пробијали кроз струготину према магнету.
Исус је магнет који Бог шаље свету а човек може да се уплаши при помисли: "Припадам ли ја можда оним мртвим, непокретним струготинама?" Какви су то Ијуди које Исус привлачи ? Немирна срца која вапе за опроштењем греха, Ијуди који теже за измирењем са Богом.
Повуци ме, Оче, ка твоме Сину! Амин.
365 X ОН! – В. Б.