"Браћо, ако се ко и затекне у каквом преступу, ди духовни људи исправите таквога у духу кротости." Галатима 6:1
Дисциплина је увек поправна мера и за свој циљ има излечење брата који греши. Шта више и у крајњим случајевима црквене дисциплине намера је "да се дух спасе на дан Господњи". Кад су Божија деца у питању, у свим Његовим судовима је милост; а кад ми судимо било којем Његовом детету у Његово име – чинили ми то као цела црква или пак као појединачни чланови – требало би да будемо пуни милосрђа. Иако би наш спољашњи став требало да буде дисциплиновање, наш унутрашњи став мора да буде љубав.
Господ сасвим јасно износи шта би требало да буде наш циљ у случају прекршаја. Не задобијање случаја, него задобијање брата. Шта више и онај који је духовно напреднији од осталих, не сме да заузме став: "бољи сам од тебе". Пре свега сами у себи морамо препознати тај исти грех који се показује на нашем брату, и све док га не осудимо у себи самима, не смемо се усудити да га осуђујемо ни у њему.
Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг