"Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима…" (2. Мојсијева 20:11)
Ако Бог каже да је створио цели свемир у шест дана, онда Бог вероватно хоће рећи да је створио цели свемир у шест дана. Бог не лаже нити нас жели држати у незнању по питању почетака нашег постојања и постојања целог свемира. Проблем је у томе што је много нас одрасло сумњајући или потпуно одбацујући ауторитет Библије и поуздајући се у модерну науку, која у много чему стоји у супротности са библијским исказима.
Модерна космологија научава да је свемир настао као последица "Великог праска" пре много милијарди година. (Имајмо на уму да је то само једна теорија коју је немогуће доказати!). Сви модерни модели свемира крећу од произвољне претпоставке да свемир нема нити крај нити средиште. Када ту претпоставку сагледамо у светлу Ајштајнове опште теорије релативности, као резултат добијемо свемир у константном стању ширења који је стар милијардама година на сваком месту, било у средини било на крајевима.
Прво, Свето Писмо нам каже да је Земља у средишту Божје пажње у свемиру, што сугерише да би она могла бити ближе његовом средишту.
Друго, Бог је свемир (небеса) разапео, разастро, развукао, растегнуо:
"Он разапиње небо сам, и гази по валима морским." (Јов 9:8)
"Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?" (Јов 37:18)
"Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор." (Псалам 104:2)
"Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим." (Псалам 18:9)
"Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан." (Исаија 40:22)
"И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу." (Исаија 48:13)
"И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?" (Исаија 51:13)
"А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим." (Језекиљ 1:22)
"Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса." (Јеремија 10:12)
"Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему." (Захарија 12:1)
Треће, свемир има границу, стога мора имати и центар. Ако ове претпоставке убацимо у тренутно постојеће формуле физике, налазимо да живимо у свемиру у којем сатови куцају различитим темпом зависно о локацији.
Такођер, ефект дилатације (растезања) времена био би још већи у почетку ширења свемира. Како се свемир ширио, у једном тренутку време је пролазило веома брзо на крајевима свемира, а готово да је стајало у центру. Што значи, док су дани пролазили близу средишта, милијарде година су пролазиле на ивицама свемира.
То би објаснило како опажамо светлост са звезда којој су требале милијарде година да дође до нас, а истовремено се гомилају докази како Земља није старија од 10 000 година. Када збројимо године од почетка до Исуса, добијемо око отприлике 4000 година. Дакле, према Библији, Земља није пуно старија од 6000 година.
Знам да је многима, укључујући и мени, тешко схватити о чему се ту заправо ради. Навикли смо размишљати о времену и простору као нечему апсолутном, константном, но они то нису. Ево један пример из свакодневнице. Ја живим на петом спрату, и да одем комшији са првог спрата, утврдио би да његов сат куца спорије од мога, јер је он ближе земљи те на њега делује јаче гравитацијско поље, због чега је и већа закривљеност простор-време. Разлика, је наравно, занемарива и не задаје нам главобоље у свакодневном животу. Но, у великом систему какав је свемир, време се са наше тачке гледишта, понаша веома "непристојно".
Дакле, чини се да не постоји нужно контрадикција између модерне науке и Библије. Да ли ово уопште треба да нас чуди? Не. Библију је надахнуо исти Бог који је створио и време и простор.
Ако је Библија надахнута од Бога, као што сама тврди (2. Тимотију 3:16; 2. Петрова 1:19-21), од Бога који је добар и праведан, онда је свако може читати и разумети. Нема разлога извртати оно што она тврди и да покушавамо да пронађемо неко друго значење, метафорично или алегорично само зато што се дословно значење не подудара са нашим начином перцепције стварности.
Према: Јосепх Сцхwартз, Еинстеин фор Бегиннерс