Доктрина о девичанском рођењу је од суштинске важности (Исаија 7:14; Матеј 1:23; Лука 1:27,34).
Прво да погледамо како Писмо описује благословени догађај.
На Маријино питање, “како?,” Габријел каже, “Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те” (Лука 1:35).
Анђео охрабрује Јосифа да се ожени Маријом овим речима: “јер што је у њој рођено од Духа је Светога” (Матеј 1:20). Матеј каже да је девица “зачела од Духа Светога” (Матеј 1:18).
Галатима 4:4 исто учи о девичанском зачећу: “Посла Бог свога Сина, зачетог од жене.”
Из ових пасуса веома је јасно да је Исусово рођење било резлултат тога што је Свети Дух осенио Маријино тело.
Нематеријално (Дух) и материјалано (Маријина утроба) су обоје били укључени.
Марија наравно није могла да затрудни саму себе, и у том смислу она је једноставно била “посуда.” Само Бог може да учини чудо Утеловљења.
Порицање физичке везе између Марије и Исуса би значило да Исус није био човек.
Писмо учи да је Исус у потпуности човек, са физичким телом као наше.
Ово је Он примио од Марије.
У исто време, Исус је био у потпуности Бог, са вечном, безгрешном природом.
Види Јован 1:14; Прва Тимотеју 3:16; и Јеврејима 2:14-17.
Исус није рођен у греху; тј. Он нема грешну природу(Јеврејима 7:26).
Изгледа да се грешна природа преносила од генерације на генерацију преко оца (Римљанима 5:12, 17, 19).
Девичанско Рођење је заобишло преношење грешне природе и омогућило да вечни Бог постане савршен човек.