Седам знакова

непознати аутор

    "А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски; овај дође Исусу ноћу и рече му: ‘Рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.’

    Одговори Исус и рече му: ‘Заиста, заиста кажем ти, ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божија’. Рече му Никодим: ‘Како може да се роди човек кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?’

    Одговори Исус: ‘Заиста, заиста кажем ти, ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. Што је рођено од тела – тело је, а што је рођено од Духа дух је. Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго.’" (Јован 3,1-7)

Има верника и верника, правих хришћана и оних који се само тако зову. Знамо да је сатана непријатељ душа, он је велика варалица. Он воли да створи конфузију тамо где се ради о проблемима који се тичу живота. Лако можемо замислити човека који још не познаје Христа као свог личног Спаситеља, како каже: "Свако треба да зна како да дође до свог личног спасења".

Данас има толико цркава, толико верских заједница и толико секти, да је тешко распознати ко говори истину а ко лаже. То је баш непријатељска тактика, јер он не жели да успеш, да упознаш спасење; но, исто тако, неоспорна је чињеница да Исус Христос, Син живога Бога, не може да лаже. Он је јасно потврдио да је Он сам истина (Јован 14,6).

Верујеш ли то? Хоћеш ли да поверујеш у Његову реч као у апсолутну истину? На овом свету је разумљиво да су те многи људи преварили, чак и хришћани, они који не живе оно што кажу да верују. Кажеш: "Изгубио сам свако поверење у људе; свакако ниси први који тако каже. Љут си на све оне који су те разочарали на овај или онај начин; али шта имаш против Исуса, Сина Божијег, који је због тебе напустио своју славу и дошао у свет да умре на крсту уместо тебе?

Његова реч је Божански ауторитет. Он каже: "Заиста, заиста, кажем ти, ако се ко поново не роди, не може видети царства Божијег". Следеће важно питање које нам се намеће је ово: "Јесам ли поново рођен? Да ли сам доживео регенерацију срца, потребну да бих постао Божије дете?"

Коме се Исус обраћа? Никодиму, кога Библија представља следећим речима: "беше човек из редова фаризеја, старешина јудејски" (Јован 3,1). Шта је поседовао Никодим?

1. Поседовао је извесно познавање Бога.

Он каже: "Рави, знамо да си као учитељ дошао од Бога" (Јован 3,2). Значи, имао је убеђења, био је чак веома религиозан, свакако да је имао више верских искустава. Интересантно је подвући да ако упитамо људе "Јесте ли Божје дете?" 80% ће одговорити: "Да, свакако, кад сам био у невољи Бог је одговорио на моју молитву".

То је могуће, али то ипак није знак новог рођења. Бог је милосрдан. Свакако да си искусио више пута у току твог живота оно што каже Псалам 50,15: "Призови ме на дан твоје невоље, Ја ћу те ослободити а ти ћеш ме славити". Међутим, ти још увек немаш радост ни сигурност да си Божије дете.

2. Никодим не само да је имао Библију, већ ју је и познавао.

Међутим, Исус му упућује следећи захтев који изриче у виду наредбе: "Мораш се поново родити, треба да се поново родиш". Већина људи има Библију више као "украс" или једноставно због хришћанске традиције.

Један мој пријатељ, свештеник у Аустрији, отишао је у посету једној "хришћанки" (Ради се о свештенику који је био на муци јер већина чланова његове цркве беху добри парохијани, али не и наново рођени.) Угледао је на госпођином орманчићу Библију чији је изглед јасно показивао да никад није била отварана. Свештеник примети: "Ваша Библија би могла да се чита". А госпођа ће на то: "Таман посла, сувише је ценимо!"

Пријатељу, ако имаш Библију, ако је читаш и практикујеш оно што она налаже, утврдићеш да сама чињеница што је поседујеш не доводи до новог рођења, већ те до тога доводи свестан акт којим ти прихваташ Исуса Христа као твог личног спасиоца. Библија нам открива Њега.

3. Никодим је ишао у цркву (синагогу).

Потребно је да се верник, који је прошао кроз ново рођење, придружи некој цркви која верује у целу Библију. Божија деца која остају изолована имају неку врсту боемског хришћанства. Они заборављају ону велику истину Писма, да једна локална црква, потпуно базирана на Библији, представља видљиву форму невидљиве Христове Цркве.

Ту искрсава једна друга невоља: Многи хришћани се осећају веома угодно, скривени у својој цркви, заштићени зидовима своје заједнице. "То ми је довољно, кажу они! Крштен сам, миропомазан сам, с времена на време идем на службу. Шта Бог може још више да тражи? Мој живот је у реду, не чиним ником ништа на жао". Јадни човече, зар не схваташ да управо такво твоје држање цвели Бога? Личиш на Никодима који је имао све спољне знаке које ми називамо "Религија". Он је ишао у цркву, али није био "поново рођен". Није у вери прихватио Христа као свог личног спаситеља, упркос све своје религије, био је пред Богом изгубљен човек.

Каква ужасна ствар кад помислимо да ће толики чланови цркава и верских заједница ићи у пакао, уместо на небо како су мислили, ако претходно не прођу кроз ново рађење. Наша дубока молитва је, драги читаоче, да се твоје очи данас отворе што се тиче правог стања твоје душе.
ПРВИ ЗНАК

Рецимо пре свега, да онај ко је искусио ново рођење, носи у себи знаке који карактеришу један сасвим нови живот. Ти знаци не варају. Они су засновани на Божијој Речи.

Он зна да је поново рођен.

Сигурност да се поседује спасење је прва последица новог рођења. Грешник који дође крсту одједном је испуњен изванредном сигурношћу. Ту, не само да прима опроштај за своје грехове, већ такође и Светог Духа. Ова непоколебљива сигурност га испуњава радошћу "сада сам Божије дете". Откуда долази та извесност? Како можемо то објаснити? У Ефесцима 1,13 читамо:

"У Њему сте и ви, пошто сте чули истиниту реч, еванђеље свога спасења, и поверовали, запечаћени обећаним Светим Духом, који је капара нашег наследства – за избављење његове тековине, на хвалу његове славе".

Разлог ове сигурности је тај, што, пошто смо узверовали, Бог нас је запечатио Својим Светим Духом. Бог испуњава тај чин према свима онима који прођу кроз његово рођење; они одмах постају имаоци Светога Духа чији жиг носе. Које је прво дело Светог Духа у нама? "Сам Дух тврди нашем духу да смо ми Божија деца" (Римљанима 8,16).

Јеси ли примио ту потврду? Ако те неко упита: "Јеси ли Божије дете?" а ти одговори "Не" или "Надам се", још ниси поново рођен и вреба те велика опасност. Упркос твоме хришћанству, и поред твоје религиозности, ти немаш Исуса у твоме срцу. Можда си већ дуго на путу хришћанске вере а још ниси сасвим сигуран да си спашен.

Како је то тужно! Чему ти служи хришћанство ако Бог Својим Светим Духом није још добио твој пристанак на Његов план и на твоје лично спасење. Зар не разумеш да је у твоме животу све само фасада и илузија, без те суштинске ствари? Можда зачуђено кажеш "може ли човек да са извесношћу зна да ли је спашен?" Не само да може, већ мора то да зпа. Прва посланица Јованова каже: "да знате да имате вечни живот" (1. Јован 5,13). "Кад нам је обзнанио тајну своје воље" (Ефесцима 1,9).

Ако бисте ме сада упитали: "Јесте ли ожењени?", шта бисте рекли ако бих одговорио "па надам се". Помислили бисте какав чудан одговор, није нормалан. Напротив, на такво питање могу да одговорим прецизно; постоји један уговор који доказује да сам ожењен. Зато и знам да јесам ожењен. Многи мисле да је претенциозно ако неко тврди "ја сам Божије дете".

Могу на то да одговорим следеће: ако могу да изјавим да сам сигуран у своје спасење, ја кажем у исти мах и да не разумем разлог тог мог спасења, јер сам само бедан грешник. Једино објашњење је ово: Бог је и мене такође волео, да је дао свога сина као жртву да погине грозном смрћу на крсту за моје грехове. Прихвати и ти тај нови живот још данас и тако ћеш искусити реалност спасења.
ДРУГИ ЗНАК

Нови живот се манифестује видљиво.

Чињеница да је једна особа прошла кроз ново рођење не може да остане скривена. Видите шта Исус каже: "Познаћете их по њиховим плодовима" (Матеј 7,16).

И то је баш добро. Ако си само хришћанин само по имену, ти се стидиш да исповедаш Исуса када ти се пружи прилика, бираш најлакши пут. Кажеш себи: "О томе се не говори!" Наравно, како неко може да исповеда Исуса ако Га не поседује у свом срцу? "Онај ко има Сина има живот" (1. Јован 5,12).

Постављам ти питање и молим те да размислиш за тренутак: "Јеси ли прошао кроз ново рођење или си само хришћанин по имену или изгледу? Онај ко је поново рођен мора да буде сведок Исусов, јер Га је доживео као Спаситеља и Искупитеља (Дела 4,20). Онај ко је поново рођен манифестује Исуса Христа целим својим практичним животом, својим речима, својим делима, јер сам Исус станује у његовом срцу (Ефесцима 3,17, Јован 14,23).

Да, рећи ће неко, али ја познајем људе чији се поступци не слажу са њиховим речима! Имаш право, јер увек има корова међу усевом; и они ће морати да полажу рачуна о својим поступцима пред Христовим Судом (2. Коринћанима 5,10), али то што има таквих не мења ни у чему ситуацију. Исправимо велику грешку да верујемо да је довољно да будемо уписани као чланови једне цркве или једне верске заједнице, па да будемо хришћани. За Бога није најважније којој конгрегацији припадаш, за Њега је важно да зна шта си ти.

Овде мислим на једну девојку коју су сви волели, била је врло побожна, члан евангелистичке заједнице, крштена и миропомазана. Певала је у црквеном хору, читала Библију сваки дан и понекад слала помало новаца Мисији. Једне ноћи усни чудан сан. Сања да је мртва и да се налази на небеским вратима, спремна да уђе. Мислила је да за њу друкчије не може бити већ да мирно прође кроз врата. Али један анђео јој препречи пут и упита је за име. "Ја сам госпођица Х…" Анђео узе књигу, погледа и одмахујући главом рече: "Ваше име није у овој књизи, ви сте изгубљени!"

Она живо одговори: "То не може бити истина, мора да има нека грешка, погледајте још једном. Анђео настави да тражи, али не нађе то име. Онда јој озбиљно рече: "Ваше место није овде, ви припадате нижем пределу". У очајању, она узвикну: "Шта сам урадила да заслужим пропаст?" Анђео одговори: "Ви нисте изгубљени због оног што сте учинили, већ због оног што нисте учинили; пропустили сте да примите Исуса као вашег личног Спаситеља" (Јован 1,12). Девојка се пробуди ужаснута. Срећом то је био само сан. Па ипак, без оклевања, она клече поред свог кревета и помоли се: "Господе Исусе, долазим к теби као грешница која заслужује погубљење, хвала ти, што још није касно, погинуо си на крсту за моје грехове, данас те примам у моје срце".

Видите дете које мајка доноси на свет. Који је најважнији знак живота код тог маленог бића? Оно виче! А ако не виче, постоји бојазан да је рођено мртво. Утолико више је то истина приликом новог рођења, ново-рођена особа такође виче, сведочи о чудесном животу који је добила и потврђује га доследним понашањем. Свакако да сада знаш да ли си поново рођен или ниси. По чему се препознаје особа која је прошла кроз ово витално искуство?

Упоредићемо је са званицом на свадби. Званица се препознаје не само по блиставом лицу већ и по цвету који носи на реверу; и све званице се радују заједно и знају да су сви заједно позвани. Тако је исто и са Божјом децом када су заједно, сви знају да су нова створења. Скоро бих рекао да су попут цвећа које се види и да мирише. Дух каже нашем духу да смо ми деца Божија. Иста ватра гори у њиховим срцима – спасити душе за Христа.

Можда има читалаца који, пошто су прочитали ово, губе мало своју сигурност. Рећи ће: "Али и ја такође верујем, имам веру; сви ми имамо истог Бога". Свакако, само ти недостаје тај важан знак распознавања. Вера сама по себи не може учинити да се ти поново родиш. Претпоставимо да сам пошао на пут, гледам ред вожње, треба да узмем воз тог и тог сата. Свакако верујем да је план тачан. Да ли је ипак довољна само та вера да ме доведе до циља? Не, та вера мора да пређе у дело које ће је конкретизовати. Дакле, долазим на станицу због тог што верујем возном реду и пењем се у воз који сам изабрао. У том тренутку моја вера постаје ефикаснија за мене, јер је пропраћена актом који из ње проистиче.

Пријатељу, чему ти служи вера у Бога и у Библију ако се не усуђујеш да лично направиш неопходан корак према Христу? (Јован 1,12; Јаков 2,19). Ходи данас под крст, клекни пред Христове ноге који је дао живот за тебе!
ТРЕЋИ ЗНАК

Онај ко је поново рођен поседује молитвени дух.

Као што човек живи само ако дише, исто тако може да има духовни живот само ако се моли.

С разлогом се каже да је молитва дисање душе. Молитва је манифестација Божијег живота, она представља неопходну везу са живим Богом. Да ли се ти молиш? Писмо означава човека који није поново рођен као мртвог због његових преступа и грехова (Ефесцима 2,1). Мртвац се не миче. Кад говорим о молитви не мислим на молитву за столом, или пред спавањем, чак ни на ону која се пење из наше душе Богу кад смо у опасности или несрећи, иако она извире из дна срца.

Желим да говорим о заједничкој молитви са другим хришћанима.

Претпоставимо да неко дође код мене на разговор, имам искуства у лечењу душе, ако посумњам да је поново рођен, добијем објашњење на крају разговора, треба само да предложим: "Хоћете ли да се сада помолимо заједно?" Тада завлада непријатна тишина и најчешће добијем одговор: "Више бих волео да се молим кући сам". Исти је случај на молитвеним састанцима неке заједнице засноване на Библији. Овај знак се показује као негативан или позитиван. Једна заједница је жива, не ако има велики број чланова на служби, већ пре свега ако има људе који се моле на тим молитвеним састанцима. Има мало живота где је молитвени састанак слабо посећен и унапред се може рећи да ту нема великих догађаја, а тамо где се верници не моле никако, ту цркву или ту заједницу можемо упоредити са музејом воштаних фигура.

Пријатељу, називаш се хришћанином, али имаш ли молитвени дух? Јер ако си поново рођен, то ниси ти који се молиш, већ Дух Божији у теби (Римљанима 8,26), а нај ко нема Божји Дух, нема ни молитвени дух.

Могуће је да ово прочита неко Божије дете које се мало моли на молитвеним састанцима, или нимало. Твоје примедбе су добро познате, стидљив си, повучен, не видиш твоје место на молитвеном састанку. Мислиш на твоје комшије који би били зачуђени ако би ти отворио уста и не можеш добро да се молиш. Зар не видиш колико си још везан, спутан, и какав грех немарности чиниш?

На више места читамо у Делима апостолским да "сви једнодушно беху истрајни у молитви" (Дела 1,14; Дела 4,24). Најдубљи узрок због кога још немамо духовни препород у нашој земљи, у томе је што се многи верници не моле. Док многи напуштају личну молитву, много више их одсуствује са заједничких молитвених састанака, а има много Божијих обећања која су везана за једнодушне молитве целе заједнице.

Сатана жели да ти никад не прекорачиш праг просторије у којој се твоја браћа у Христу моле заједно. Констатујемо, да својим одбијањем да се моле у заједници, неки хришћани су препрека између изгубљених душа и Бога, и тако доприносе сатаниној победи.

Брате, сестро, покај се због твог пропуста и пожури да се придружиш молитвеном састанку твоје заједнице (Откривење 3,2). А ти, хришћанине по имену, помисли да те Бог воли. Он хоће да се Својим светим Духом настани у твом срцу. Приђи му, дозволи му да те читавог прожме и саслушај га. "Постарај се дакле и покај се, ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном" (Откривење 3,20). Пусти Га да уђе сада у твоје срце, па ћеш и ти имати такође тај знак за распознавање у себи док се будеш молио устрајно.
ЧЕТВРТИ ЗНАК

Новорођени човек је гладан Божије Речи.

Колико је овај знак истинит и неоспоран! У Јовановом Еванђељу 6,48 Исус каже: "Ја сам хлеб живота". Човек који се назива хришћанином а није нимало гладан Божије Речи, није доживео ново рођење. Онај чији живот истиче из Бога мора да се храни божанском храном.

Моја најмлађа кћи ми је дала фантастичну поуку. Стара само неколико месеци, изгубила је апетит. Сваки пут кад бих ушао у њену собу гледао сам са страхом на лист папира, да видим колико је грама добила. Јасно је да ако дете не једе оно умире.

Да ли је Божја Реч за тебе храна без које не можеш да живиш? "Ко има Исуса има живот" (1. Јованова 5,12), а ко има живот мора такође да се храни Библијом.

Јован 5,39 нам каже: "Прегледајте Писма, јер мислите да имате у њима живот вечни, а она сведоче о мени". Онај ко се задовољава само присуством у цркви, сличан је неопрезном човеку, пошто се добро најео у недељу, сматра да је узео довољно хране за читаву седмицу. Одсуство овог важног знака глади за Божијом Речи, демонстрира хришћанство које је само обична фасада, само форма побожности.

Такви хришћани само по имену самим тим показују да је њихова религиозност окренута другим стварима, та чињеница показује да још нису прошли кроз ново рођење. Њихов највећи интерес је да избришу границе између света и хришћанског живота. Док њихова спољашност одговара религиозним формама, њихово срце припада свету, тако да је свет црква а црква је постала световна.

Можда, драги читаоче, и ти припадаш једном таквом хришћанству? Одговорићеш ужаснуто: "Зар човек не сме да има више ништа од живота? Ипак, човек сме да иде у биоскоп! Добар филм ником не шкоди. Човек може да игра и да буде ипак добар хришћанин".

Мој одговор је следећи: правац у коме иду твоје мисли непогрешиво показује у ком степену ти поседујеш Исуса. Онај ко је прошао кроз ново рођење не може више да трчи за световним стварима – јер га не испуњавају. Он је у свету, истина, али не световњак. Исус Христос је срж и циљ целог живота. Ове што би могло да га спречи да следи тај програм, удаљава га од Њега; док се хришћанин по имену пита: "На коликој удаљености од света могу да се налазим и да у њему уживам?" Онај ко је поново рођен упитаће се: "Колико могу да се удаљим од света да бих боље служио Христа?"

Са каквом јасноћом говори Библија у Јакову 4,4: "Ви прељубочинци, не знате ли да је љубав према свету непријатељство према Богу? Јер ко хоће свету пријатељ да буде непријатељ Божији постаје". Ти сада мислиш да поседујеш нешто од живота, али немаш ништа од онога који је рекао: "Ја сам живот". Реци ми да ли је свет унео мир у твоје срце? Знам твој одговор, свакако ћеш рећи "не".

Некад сам волео свет, обишао сам целу земљу. Хтео сам управо да у свему уживам. Као морнар на броду, водио сам живот пун изненађења. Али пошто сам прешао океан 11 пута, морао сам признати да пространи свет није донео никакав мир моме тако маленом срцу. Откад сам примио Христа за мог личног Спаситеља, не да имам нешто од живота, већ имам неког, Исуса Христа, који је сама срж живота.

Зар нећеш и ти да приђеш Христу и да му даш своје срце. А твоје бедно и лицемерно хришћанство окачи о ексер и заборави га. Јер оно те може одвести само у пропаст. Реци сада у вери: "Ево мога срца, о у Твојој милости узми га са свим што му недостаје, дајем ти га онако како могу". И пошто си се потпуно предао Њему са свим оним што јеси и што имаш, Он ће се такође потпуно предати теби. Само тада и само тако ћеш постати Божије дете, рођено поново и бићеш у души веома радостан.
ПЕТИ ЗНАК

Онај ко је поново рођен изложен је јаким нападима непријатеља.

Мир на гробљу је мир смрти. А где има живота има и борбе.

Човек који је свестан да је васкрснуо са Христом, односно поново рођен, постаје предмет жестоких сатанских напада. Ђаво ће се потрудити да га одвоји од његовог Господара, грехом наравно. Послаће противнике који ће га оговарати због његове вере или ће му напротив дошапнути: "Никад ништа доброг од тебе неће бити; видиш како си бедан и слаб". Навешће га на перверзне мисли и инстинкте.

Хришћанин који је то само по имену нема чега да се боји. Најгоре што може да му се догоди то је да га мучи савест. Хришћанин који се само тако зове, не треба да се боји напада ђаволовог царства, јер човек који није прошао кроз ново рођење не поседује Светог Духа чија снага руши ђавоља утврђења и пошто је под ђаволовом управом, овај га оставља на миру.

Он га води и у извесним приликама му показује да је под његовом влашћу. Право Божије дете је, напротив, увек будно, у офанзиви и активно против царства таме. Посланица Ефесцима у шестој глави му даје оружје. Он зна да га је Господ оставио на земљи да објави Еванђеље ослобођења и спасење заробљеним душама. Његово "да" Христу је активно, према томе "не" ђаволу такође.

Највише ћеш бити нападнут у твом молитвеном животу, јер усрдном молитвом душе се отимају ђаволу. Приметићеш да сатана употребљава твоје непријатеље да ти се одупре. Који су ти непријатељи? То су религиозни људи. Највећи Христови непријатељи на земљи нису били грешници, напротив, они су га следили, док су његови најљући непријатељи били религиозни људи, свештенство. Они су Га на крају и разапели на крсту. Исто је и данас.

Драги брате, бићеш понижен и прогањан од стране хришћана који немају Христа у срцу. Драги пријатељи, знате ли где идете? Сатана се задовољава вашем удобношћу; ако не прођете кроз ново рођење, једног дана ћете припасти сатани, непријатељу ваших душа. Еванђелиста Муди (Моођ) нам прича историју једног Африканца верника. Он је био роб. Једнога дана је отишао са својим газдом у лов. Газда је био неверник и миран и побожан роб га је нервирао. Путем се ругао робу говорећи му:

"Једнога дана си ми причао о Христу и рекао си ми да те је сатана ужасно напао. Не разумем те сасвим добро. Ја који сам, према твојој теорији, неверник, припадам ђаволу. Међутим, он ме уопште не дира". Слуга поче да се моли да би знао мудро да му одговори. Но, пре него што је имао времена да ишта каже, пролете јато дивљих патки; његов господар опали и неколико погођених птица паде на земљу.

Господар му рече: "Пожури и трчи за паткама које су још живе, иначе ће побећи далеко. Можеш оставити оне које су већ мртве, њих у сваком случају имам". "Слуга, изврши наређење и донесе свом господару неколико рањених патки. Онда му рече: "Малочас си ме питао зашто ђаво прогања мене а не тебе. Мислим да си ми наредио исто што и ђаво наређује у твом случају. "Брзо ухвати живе људе, мртве имам и тако и тако".

Грешни човече! Исус те воли, дозволи да те спаси пре него што буде касно.
ШЕСТИ ЗНАК

Онај ко је прошао кроз ново рођење може да победи искушења греха.

Победа, то је славни резултат Христове жртве на крсту. Када је узвикнуо "Све је извршено!", победио је сатану, грех и смрт.

Сви они који су прошли кроз ново рођење, рођење Духом, такође су победници у Христу. Када непријатељ напада једно Божије дете, оно је свесно своје слабости и своје немоћи, али то га не зауставља, већ се захваљује Богу на победи коју му је Исус дао (Римљанима 7,25). Да ли је због тога човек постао јачи? Свакако не, само је слабији. Да ли је новим рођењем ослобођен своје грешне природе? Не, јер види присуство греха у себи. Може да се бори како хоће, ништа не може учинити против силе греха.

Сваки напор је бескористан. Можда кажеш: чиним све што могу да бих био прави хришћанин. Но, твоја Добра воља и твоји покушаји су узалудни. Сатанина моћ је сувише велика. Како право Божије дете односи победу? Кроз присутност Христа у њему! "Христ у мени", то је гаранција за победу у свакодневном животу (Римљанима 8,10).

Ново рођење није нека теорија, то је радикална промена у срцу човечијем. Исус Христос, који је и сам Бог, настањује се у твојој личности кроз Светог Духа. Он је тај који односи победу кроз оног ко је поново рођен. Каква лудост мислити и молити се као што чине многи хришћани: "Господе, зар нећеш да ме већ једном ослободиш?" Ти заборављаш, драги пријатељу, да сам Исус живи у теби. Све у теби стреми греху.

Шта радиш кад те спопадне бес, када немаш довољно љубави према своме ближњему, када се блуд и шкртост појаве у теби? Кажеш: "Борим се". Па баш зато и трпиш пораз, уместо победе. У тренутку искушења, пре него што си починио грех, требало би да кажеш Господу: "Господе Исусе, захваљујем Ти се што обитаваш у мени и што си и ову победу однео на Голготи!" У том тренутку имаш победу и ђаво је побеђен.

А ти, хришћанине по имену, зар не примећујеш да ти недостаје најважнија ствар? Исус! Ти га познајеш, чуо си о Њему, чак су те као бебу и крстили у Његово име. Ти све верујеш, са свим се слажеш, чак мало и са оним што каже Божија Реч; али све је то као различита јела неког менија. Сам јеловник са исписаним именима јела ти не даје да једеш. Твоја глад није утољена и ти немаш ништа! Како си несрећан.

Чак иако си чуо о Исусу, то није довољно да будеш спашен. Чуо си причу о крсту а немаш победу над грехом. Можда си често плакао над твојем окорелим страстима! Покушао си да скинеш јарам, али сатана ти се подсмева. Њему је свеједно ако се ти зовеш хришћанином, ако слушаш понеку проповед или ако си крштен или ниси, све га то оставља индиферентним. Може те држати у мрежи и поред твоје религије која га нимало не узнемирава. Али ће те изгубити оног момента кад будеш дошао под крст и кад твоји проблеми ту буду нашли решење.

Зашто онда настављаш да и даље живиш у твојој религији и твојој сопственој правди? Да. зашто? Зашто се већина религиозних људи држи на растојању од новог рођења? Да ли је то грех охолости? Ко год дође крсту осуђује самог себе и сматра као да је над њим извршена смртна казна. Бог осуђује целог човека (дух, душу и тело), али га осуђује у Христу. Зато човек може са радошћу да дође ка крсту, јер нема одсада више осуде за оне који су у Исусу Христу (Римљанима 8,1).

Пресуда човеку грешнику је већ донесена и извршена. На крсту он губи свој бивши грешни живот и добија нови и вечни живот, онај који му даје Исус (Јован 10,28). Но, овде се налази велика препрека за охоло човечије срце. Он је спреман да води побожан живот, али само мали број људи одлучује да се поклони пред крстом као грешник свестан својих грешака. Јеси ли и ти један од оних што оклевају? Онда остајеш бедан грешник, затвореник и изгубљен.

Призови Господа још данас, дођи му онакав какав си и прими спасење Божије кроз крв Христову. Тада можеш рећи са апостолом Павлом: "Слава нека је Богу који нам је дао победу кроз Господа нашега, Исуса Христа" (1. Коринћанима 15,57).
СЕДМИ ЗНАК

Онај ко је поново рођен чека са радошћу и са жарком жељом поновни Христов долазак (вазнесење правих верника – Цркве Христове).

Плодови новог рођења могу се доказати са три догађаја који су се збили у особи:

    "Спашен од греха, од сатане, од осуде и од смрти".
    "Има пунину Духа Светога".
    "Живо очекивање Христовог повратка".

Раније сам често посећивао једног верника чије је лице блистало од радости. Често је говорио: "Господ долази ускоро!" То ме је нервирало и одговарао сам: "То може да буде и тако далеко, о Његовом повратку се говорило још у доба Наполеона". Који је био разлог таквог мог поступања?

Још нисам био спреман да се сусретнем са Господом! Знамо да је Христов повратак близак и да може доћи по своје у сваком моменту, јер је рекао: "А кад се ово почне збивати исправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење" (Лука 21,28).

Под "ово" Он подразумева знаке који се збивају у нашим данима, нарочито велики знак "Израел". Констатујемо да у свим земљама, они који су поново рођени гледају небо са жарком жељом и кроз Светог Духа кажу: "Амин, дођи, Господе Исусе!"

Живимо у једном величанственом времену, јер се библијско пророчанство испуњава пред нашим очима! Ми очекујемо Христа сваког часа (Вазнесење Цркве). Повратак Господа у слави на ову нашу земљу подвучен је у три стотине стихова Новог завета.

Очекујеш ли Господа са радошћу или твоје срце брже куца при помисли да би могао да те изненади данас? Ако је то твој случај, недостаје ти последњи важан знак новог рођења и новог живота.

Часовник историје света већ показује поноћ. Човечанство посрће пред оним што ће се десити. Присуствујемо зачећу нових времена. Пошто Христос буде узнео своје, биће ужасних казни – глобалних катастрофа.

У Еванђељу по Матеју, у 25-ој глави, стих 6, налазимо следеће речи: У сред ноћи неко повика: "Ево младожење, хајдете Му у сусрет!" А у стиху 10: "…оне које беху спремне уђоше с Њим на свадбу и врата се затворише!" Јеси ли спреман? Обрати пажњу на следећи услов: "Уистину, уистину кажем вам, ако се неко поново не роди, не може видети царства небеска" (Јован 3,3).
КАКО МОГУ ДА ДОЖИВИМ НОВО РОЂЕЊЕ?

Да ли је то питање које постављаш себи?

Хвала Богу, јер то значи да се већ будиш из мртвачког сна. Можда си био узбуђен овим редовима. Надајмо се онда да ћеш и ти проћи кроз Никодимово искуство! Иако је ноћу дошао Христу као обичан религиозан човек, очекивао је од Њега све друго сем ових речи:

"Треба да се поново родиш!" Запрепашћен је тим условом. Зар ће његов прошли живот бити означен као потпуно узалудан? Хоће ли Бог одбити да прими сву његову побожност? Зна ли Исус са ким има посла? Какав ударац за овог човека? Једним потезом Исус брише целу Никодимову егзистенцију: "Што је рођено од тела, тело је" (Јован 3,6).

У Божијим очима само ново створење има вредности (2. Коринћанима 5,17). "Оно што нешто значи, то је ново створење" (Галатима 6,15). На крсту је Бог осудио сваког човека и сваки преступ у Исусу Христу. Обичан неверник или човек религиозан само по изгледу, то тешко схвата. Видимо колика је то загонетка била и за Никодима. А ти, шта си ти мислио о томе до данас? Верујеш ли још увек да ако урадимо сво добро које је у нашој моћи" Добри Бог" ће све друго?

Писмо са смелошћу каже кроз уста пророка Исаије 64,6 "сва наша правда беше као нечиста хаљина". Другим речима, сво добро које човек чини упрљано је грехом пред Богом. Још од рођења наше срце је сасвим упрљано грехом и мора да буде обновљено. Теорија која говори о "доброј подлози" скривеној у дубини људског срца је само ђаволска лаж. Сви наши напори да побољшамо нашу личност служе само да покријемо усмрдели леш прекрасном одећом. Јер то неће оживети мртвог човека! То је Никодим признао пред Христом; дубоко узбуђен запитао је: "Како може то бити?" (Јован 3,9).

Овде долазимо до дела текста веома важног за тебе: Како се могу поново родити? На ово питање Господ је врло једноставно одговорио и показао како то треба урадити. Хоћеш ли то урадити и ти да би послушао Господа? Ако пристанеш у твом животу ће се збити велико чудо, ново рођење.

Да поставимо још једно питање на које бих хтео да одговорим на два начина:

1. Можеш ли ти сам да учиниш нешто за твоје ново рођење?

Не, ништа.

Ново рођење је само по себи Божији дар, ти га не можеш изазвати. Твоја мајка је претрпела порођајне болове да би те донела на свет; а ти си једноставно дошао без икакве бриге. То је слика, водећи рачуна о правим размерама, другог, новог рођења.

Неко "други" је испаштао и искрвавио прикован за дрво уместо тебе: Исус Христос, Син живога Бога. Он те је родио у најстрашнијим мукама носећи на себи све грехове света (Јован 1,29). Његова душа је извршила ово дело које речи не могу никада изразити (Исаија 53,11). Он је погинуо да би теби дао живот. Хоћеш ли да признаш величину твоје кривице пред Божијим лицем? Онда, подигни очи према том крсту где је Бог осудио и тебе у Свом Сину.

Хоћеш ли такође да знаш колико те је Бог волео и колико ме је волео? Онда посматрај поново крст где је Он претрпео тако велику срамоту уместо тебе. Господ Исус изражава Божију љубав једном малом речицом: "јер" (Јован 3,16). "Јер Бог је толико заволео свет да је дао Свога јединога Сина да би тебе спасио".

Заћути за тренутак! Господ виси на дрвету. Он једини може да оствари твоје спасење. Запитај се колику је цену платио Спаситељ да би; теби донео ново рођење. За тебе Он виси ту као проклетник" (Галатима 3,13). Њега људи Га проклињу и ругају Му се, Њему једином праведнику. Затим се сунце помрачује и земља затресе (Матеј 27,45 и Матеј 27,51). Тада га скрха бол, најстрашнија за Божијега Сина када је узвикнуо: "Господе, Господе зашто ме остави?" Све је то претрпео да би тебе спасао. Само после свега тога одјекнуо је Исусов узвик "Све је извршено!" Што значи, да је извршен чин спасења и за тебе такође. Из тог разлога ти нема ништа више да учиниш за твоје ново рођење. Исус је једини имао моћ да то уради.

2. Можеш ли да учиниш нешто за твоје ново рођење? Још једном, не.

А ипак од тебе зависи да ли ћеш прихватити ново рођење или не. Бог је све узео на Себе, као што смо већ видели, да би те учинио Својим дететом. Шта ти остаје да учиниш? Треба да се обратиш. "Жив сам, каже Бог, не желим да грешник умре, већ да се обрати, да промени начин живота и да живи" (Језекиљ 33,11).

Да ли је само обраћење ново рођење? Не! Обраћење и ново рођење су две различите ствари. Али право и искрено обраћење доводи одмах до новог рођења. Обраћење је човеково "да" Богу. Ново рођење је Божије "да" човеку. Не може доћи до новог рођења без правог обраћења које произилази из свести о сопственом греху. Прихвати, дакле, лично твог Спаситеља и приђи Му такав какав си и Господ ће у теби учинити све ствари новим.

Слушај сада Исуса: "Дођи", каже Он, "ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско" (Матеј 18,3).

Зар нећеш да дођеш и као дете узмеш оно што ти је спремљено?

    Узети шта?
    Један дар!
    Какав дар?

Још једном прочитај пажљиво: "Јер Бог је тако заволео свет да је дао…" Шта је дао? Свог сопственог Сина. Прими, дакле, тог Исуса у твоје срце, јер свима онима који Га примише даде моћ да постану деца Божија" (Јован 3,16)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *