Ко је човек?

И ту је тешко доћи до праве и потпуне дефиниције. Али и човек покушава да представи себе.
Тако материјалисти сматрају да је човек врхунски продукт материје; други тврде да је човек само интелигентна животиња;  трећи опет сматрају човека врло компликованом, веома сложеном машином; четврта група људи сматра себе и друге ништа више и ништа мање него ланчаном реакцијом хемијских елемената; постоје и тако слободно оријентисани људи који себе сматрају богом, што се на жалост поништава у тренутку њихове смрти, пошто Бог не може остати мртав. Само су још уметници задржали слику човека као бића, жељног топлине и пространства његовога духа.
Људи се дакле понашају и живе према својој тврдњи-(свом убеђењу) за себе и друге. На темељу ових тврдњи, није им тешко на пример убити човека јер је у питању само материја, или заустављање машине, или престанак обичне хемијске реакције и т.д.. Аристотел је рекао: « Ако код човека посматрате само оно људско, онда га издајете и желите му зло – јер оним што је најважније у његовом бићу и живљењу, кроз духа- човек је одређен за нешто узвишеније а не само за обичан људски живот.»
Библија нам открива да човек има две природе:
1. Телесна конструкција тј. органска основа поседује чудновате органе. Зачуђујуће је посматрати  њихову анатомију и физиологију.
Сваки откуцај срца је чудо, јер је нелогичан, јер је натприродна појава, јер не постоји на свету ни једна машина капацитета људског срца и те дугорочности; 70- 80 година непрестаног рада, без и једног прекида или мало одмора.
2. Духовна сфера тј. неорганска основа, у коју се може сврстати 9. симфонија глувога Бетовена или рад глуве, неме и слепе Хелене Келер која је постала велики филантроп (гр.) – хуманиста. 
Дух је нематеријалне природе и вечан. Зато се не задовољава материјалним стварима.
И управо дух је тај канал за комуникацију са Богом.
Наш дух чезне за Богом а тело га ућуткује.
Према принципима Иве Андрића ми чезнемо за другом страном на којој све добија свој прави смисао.Такође и сва наша нада је с оне стране. Као што микробиологија има свој апарат за посматрање микроорганизама:микроскоп, астрономија: телескоп, тако и Теологија има свој апарат а то је човеков дух, вера.
Није паметно посматрати ткиво болесног панкреаса кроз телескоп, али човек управо то ради: на пример Гагарин је изјавио да није срео Бога приликом свог облетања око Земље.
Свето Писмо нам открива да је човек Божје створење, да га је створио на своју слику, за своју славу, у циљу да влада, управља Земљом.
Постављен је на Земљу као представник Божје владавине, а за своје управљање одговоран је лично и директно Богу. Међутим данас је човек далеко од овога. Зашто?
 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *