Екстази је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина, познат још и као МДМА. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично је допингу у спорту, а узима се орално у облику таблета. Доза од 75-100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати. Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.
"Екстази" је нова модна лудост, нови хемијски руски рулет у новом таласу злоупотребе психоактивних суспстанци. По свом саставу "екстази" је сличан амфетамину и мескалину, па су и доминантни фармакодинамски ефекти : стимулација менталне активности и илузионо – халуцинаторне "креације". Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно – мождану баријеру и делује на централни нервни систем.
На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају :
– страх, депресивност
– слусне и видне халуцинације
– токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксинације
– предиспониране да оболе од неке душевне болести
Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено . Најчешћи поремећаји су : запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио – миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења ( тикови, поремећаји налик на паркинсонизам ), као и конвулзије епилептичног карактера ( у особу која има личну и породичну предиспозицију ). Дрога делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су слуцајеви драматицног пропадања мишићне масе.
Смртни исходи такође су зле последице интоксинације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарцима.
Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчесће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристцни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
Акутне интоксинације од страха до психичког слома [уреди]
* Акутна интоксинација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психицким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне.
* Пролонгирана интоксинација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.
Индукована екстази ( МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 – 150 мг) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.
* Акутна интоксинација средње великим дозама (250 – 300 мг ) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.
Визуелне "искривљености" манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такодје под дрогом, тврдећи за себе да су "хај". Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.
* Акутна интоксинација великим дозама ( 300 – 400 мг ) зависи од претходних искустава корисника дроге ( употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.
Доминирају следећи симптоми :
– анксиозност која често прераста у панику ( праћену убрзаним срчаним ритмом )
– психотична реакција
– параноидност и
– агресивност.
Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове ) и довести до појаве "слога" или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол…
Препоручујемо да се интоксицираним особама пружи подршка техником смиривања, одвођењем пацијента у безбедно окружење, редукцијом стимулуса и уверавањем пацијента да ће симптоми после одређеног времена проћи. Пацијента не остављати самог и пружати му непрекидно психотерапијску подршку. Умерено анксиозним пацијентима треба дати анксиолитике ( смирујуће лекове типа бензодиазепина ), као и лекове који ће смирити тахикардију, јер убрзан срчани ритам потенцира пацијентов страх и доживљај виталне угрожености, чак блиске смрти.
Психотично, агресивно и аутоагресивно понашање (насиље према другима, аутодеструктивност, самоубилачке вербализације, наговештаји или понашања ) захтевају примену снажних лекова ( халоперидол и дијазепам, чак ињекционо ), по потреби и у краћим временским интервалима . Седативни хипнотици могу исто тако редуковати анксиозност. Препоручујемо обазриву примену лекова посебно код пацијената преосетљивих на седативне хипнотике и контролу због опасности психотичног слома пацијента, угрожавајућег и за пацијента и за његово окружење.