Сваки алкохоличар живи живот неуспелих покушаја да престане.
Алкохоличари често улазе и излазе из покушаја лечења 10 пута или више – али често због сваке пијанке зажале и обећају себи да се то неће поновити.
Ово изграђује дубок осећај кривице и личног неуспеха. У свести многих алкохоличара, они схватају да је њихово понашање погрешно. Кад су у питању алкохоличари који верују у Бога, ово је нарочито изражено. Сукоб између њихових веровања и њиховог понашања постаје неподношљив, а пијанство је лакши излаз.
Кривица чини да се алкохоличар осећа прљавим и ружним. Без обзира на то колико жена алкохоличарака прекрива своје лице шминком, она је свесна ружноће свог лица.
Кривица је део једне снажне опадајуће спирале.
Алкохоличар зна да је он или она повредила Божији лик у ком су створени; да ли они могу или не могу ово речима изразизи није битно. На неком нивоу свсти они ово знају.
Добро познати пад у алкохолизам у који се уверило свако друштво код неких својих чланова можда је саставни део греха. Вино је симбол неколико ствари, али у последњој књизи Библије чине се да је један дефинитивни симбол зла (Отк.14:8,10; 16:19; 17:2; 18:3). За алкохоличара, "оно гризе као змија и трује као отровница" (Посл.23:29-32) Змија је саставни део греха; и такав је алкохолизам, каже Соломон. Лукавост змије открива се у томе како алкохоличар манипулише свим стварима да би постигао циљ пијанства. Вино и пијанство користе се као једна појава за Божији суд (Јер.13:9-14; 48:26). Можда је то због тога што пијанство само по себи постаје казна – особа физички и ментално постаје алкохоличар јер је ово Божија потврда њих у њиховом греху. Слично томе ако нека особа свесно одбија да прихвати Библијску истину, Бог им шаље јаку заблуду да можда неће моћи да нађу прави пут (2Сол.2:10).
Рад
Често се заборавља да је рад последица стварања, а не пада. Бог га је замислио као начин партнерства са Њим и само-испуњења онако како је он замислио. Због тога је толико погрешан дух лењости који усађује култура алкохола. Скоро да постоји амбиција да се обезбеди што је више времена могуће за "одмор" са флашом; док је рад у било ком облику био Божија намера стварања.