Хепатитис је озбиљна вирусна болест. Важно га је спречити и на време открити јер производи” и за собом као последицу оставља трајне инвалиде који, чак и ако се излече, имају ограничену радну способност и лимитирајуће факторе при запошљавању.
То је акутно или хронично вирусно оболење јетре узроковано вирусом хепатитиса (А, Б, Ц, Д Е и Г неидентификовани). Најопакији су вирус Б и вирус Ц хепатитиса који у случају хроницитета и нелечења, у високом постотку, доводе до цирозе односно карцинома с фаталним исходом. Болест је још увијек у целом свијету недовољно истражена, па ни путеви преноса нису сасвим познати и предвидљиви.
Према проценама Светске здравствене организације (WХО) број особа, заражених хепатитисом Ц, у свету је 170 милиона, а хепатитисом Б 350 милиона и због тога ова болест представља водећи јавно-здравствени проблем. За илустрацију, од АИДС-а болује 40 милиона особа.
Вирусни хепатитис једна је од најчешћих заразних болести, упала јетре изазивана вирусима. Иако и неки други микроорганизми могу изазвати упалу јетре, вируси хепатитиса главни су нападачи тог органа. Шест до седам откривених типова вируса, означавају се словима абецеде – хепатитис А, Б, Ц, Д, Е и Г. У тој абецеди нека слова значе привремену неугоду без последица. Друга пак значе опасне и тешке болести које трају цели живот, а заражене могу коштати живота.
Светски здравствени статистичари процењују да годишње од неког од типова хепатитиса умире око 1,5 милиона људи. У тој бројци апсолутно предводе хепатитиси Б и Ц- огроман јавно-здравствени, социјални и друштвени проблем и у богатим и у сиромашним земљама.
Ситуацију с хепатитисом додатно компликује чињеница да се, као и многе друге болести јетре, често откривају кад су већ у јако узнапредовалој фази. Пацијент често нема симптома или су они сасвим благи и могу се приписати разним вирозама и прехладама.
Хронични хепатитис Ц, узрокован хепатитис Ц вирусом (ХЦВ) водећи је узрок хроничне болести и трансплантације јетре у свијету. Уколико се не лијече, код 30% заражених особа развиће се цироза јетре, хепатоцелуларни карцином, односно доћи ће до затајивања и нужне трансплантације јетаре. Код пацијената с трансплантираном јетром најчешће долази до поновног појављивања болести те развоја фиброзе и цирозе у року од пет година.
Вирус хепатитиса Ц узрочник је: 20% свих акутних хепатитиса, 70% хроничних хепатитиса, 40% случајева цирозе јетре, 60% случајева ХЦЦ (хепатоцелуларни карцином – рак јетре) и 30% индикација за трансплантацију јетре.
Вирус хепатитиса Ц откривен је 1989. године у САД, као главни узрок тзв. посттрансфузијског хепатитиса. Болест може бити акутна или хронична. Акутна се врло ретко дијагностицира јер је практично асимптоматична, а пацијент се у потпуности опорави. Међутим код 80% заражених особа акутна болест развије се у хроничну болест јетре те се развија цироза или карцином. Болест има "тихи" ток и већина пацијената нема никаквих симптома. Симптоми су, ако се појаве, веома благи- мучнина, бол у мишићима, умор. Код велике већине пацијената болест се открива случајно, при рутинској контроли крви. Зато се ово оболење и назива "тихи убица".
Управо због чињенице што годинама можете бити заражени а да не знате, важно је открити носиоце вируса. Нужност откривања и лечења носиоца вируса хепатитиса Ц препознали су водећи европски стручњаци како би се избегла претећа криза овог горућег јавно-здравственог проблема о коме се до сада код нас мало или уопште није говорило.
Према подацима из магазина "Неwсwеек" до 2010. године хепатитис ће сваке године побити више Американаца него АИДС. Хепатитис као ни АИДС не догађа се неком другом, у неком другом делу света. Истовремено амерички научници тврде да ће до 2008. године ХЦВ бити узрочник пораста цирозе за 61%, рака јетре за 68%, а смртности узроковане обољењима јетре за чак 233%!
Већина особа обољелих од хепатитиса није довољно информисана о самој болести нити о могућностима лечења, а не постоје никакви пунктови де се пацијент море обратити за помоћ. Неадекватна терапија и немогућност лечења по методама светски признатих центара доводи до осећаја дискриминације пацијената чиме се обољели доводе на маргину друштвене прихватљивости.
С обзиром да је хепатитис Ц заразна и преносива болест и сигурно ће се ширити ако је не спречимо, наш предлог, а и право, је захтевати једнака права у лечењу обољелих од хепатитиса Ц као и обољелих од осталих болести. Све нама доступне анализе доказују да је јефтиније лечити те пацијенте него последице (цироза, хепатоцелуларни карцином, затајење јетре и трансплантација). Дакле, требало би изнаћи могућности финансирања лечења већег броја обољелих или оснивање посебног фонда из којег би се лечили ови болесници.
КРВНИ ТЕСТОВИ ОТКРИВАЈУ ТИП
У одређивању дијагнозе хепатитиса први су корак крвни тестови.
БИЛИРУБИН: Доктор ће свакако тражити да се претрагом крви одреди ниво билирубина. То је црвеножути пигмент који се након прераде у јетри излучује с мокраћом. Како га болесна јетра не може прерадити, ниво билирубина у крви расте, па се јавља жутило коже и белоочница типично за упалу јетре.
АМИНОТРАНСФЕРАЗЕ: Важан показатељ болести су и аминотрансферазе, многима познатије "јетрене пробаве". Ти су ензими повишени кад је јетра оштећена.
АНТИТИЈЕЛА ИЛИ АНТИГЕНИ: За откривање о којем се типу вируса ради осмишљени су посебни крвни тестови који показују постојање антигена хепатитиса или антитијела. Та су антитијела војници које наш обрамбени систем производи како би нападали специфичне антигене.
Успех лечења хепатитиса Ц прије 10 година био 6%, а данас је просечно 61%. Ово је једина болест код које је постотак излечивости порастао за 10 пута употребом модификације терапије истог лека.