Љубав штити; сви то знамо из 1Кор.13. А искрена љубав никада не жели да јавно понизи. Па ипак с друге стране, код хроничног алкохолизма нема сврхе прикривати. Као и за слона у кући о чему смо говорили раније тајна је вероватно свакако "откривена". Ви лично наћи ћете се уплетени у присилну мрежу неистине, до те мере да постајете погођени болешћу алкохолизма. Нагласили смо да је главна особина ове болести самозаваравање; део болести, важан део, је веровање да је немате. Лажи које морају да се настављају и јавно и у разговорима самог алкохоличара на крају ће постати део ваше психе. Да би живели "истину" у Христу ми не можемо плести стално мрежу лажи и заваравања. Морате алкохоличара суочити са овом једноставном чињеницом. Бог је решио грех Израела тако што се удаљио од њих. Морао је да дозволи да они потпуно пропадну, упркос томе што их је то повредило. Ублажавање пада неће ово постићи. Алкохоличар на крају мора сам да се суочи са својим творцем. Један предлог је да се остави порука пуна љубави која објашњава зашто одлазите, али да проведете ноћ ван куће када се алкохоличар врати пијан. Успут, сви треба да схватимо да они који морају живети са алкохоличарем често једнако требају подршку, једнако су заробљени у опсесији, као и сам алкохоличар.
Бог поступа са његовим побуњеним народом на један начин који је истрајан а ипак садржи нагле промене плана које захтева истинска милост и милосрђе. Они који живе са алкохоличарем често показују веома промењиво и недоследно понашање. Једног момента они вриште на алкохоличара, прете свиме од смрти до развода, следећег га саосећајно спашавају од последица његовог последњег пијанства, смишљају изговоре за друге, итд. Још једно обећање спремно слушају о томе како ће се он променити и схватају га озбиљно, упркос томе што су толика слична обећања прекршена. Бог не поступа овако са проблемима поновљеног греха. Он чини, на крају, одлучно. Ја наглашавам да овде говорим о окорелом алкохолизму а не о повременом пијанству. Ово ћемо сада размотрити у детаље.
Извести алкохоличара из порицања и касније му помоћи до победе, за то је потребна интервенција. На исти начин, Бог је посредовао у нашим безнадежним животима да би нас привео Себи. Крст се упоређује са Богом који цепа небо и силази доле. Па ипак радикално посредовање у животу алкохоличара често значи одвајање од њега. А овако поступајући ми показујемо љубав Бога која нам је показана на крсту. Он није дао Свога Сина у љутњи или бесу или просто зато што смо му се смучили. Он је то учинио на прорачунат, узвишено саможртвујући начин. И ово је модел за хришћанску породицу која мора да се удаљи од члана алкохоличара.
Алкохолизам је грех. Хајде да рашчистимо с тим. Свет око нас је тражио начин да ублажи ову једноставну чињеницу током протеклих 100 година. Алкохолизам је напредовао од тога да је био грех до тога да је психолошки проблем, болест, и сада (некима) само један ментални здравствени поремећај. Он можда јесте све то, али јесте грех, без обзира на то какве све психолошке поремећаје он може створити. Схватање овога помоћи ће алкохоличару Хришћанину да сагледа ствари у једној перспективи у којој то неверник не може. Али како Бог поступа са грехом који је постао навика? Имао је много искуства у овоме у Његовом односу према Израелу Његовом тврдоглавом прељубничком народу. И трагично је, Он има много више искуства у томе са нама, такође. Кад су се Израелци слепо предали греху, били су слични алкохоличарима пијани и омамљени за своје одговорности пред њиховим Богом. И шта је Бог урадио заузврат? Он није рекао " Па Израеле ти и ја смо завршили, не желим да имам ништа више са вама, одлазите и не гледајте ме никада више". Да ли је Бог одбацио свој народ? Никако (Рим.11:1,2). Дошло му је да их све уништи и да почне из почетка (Изл.33,34) – али Он то никад није урадио. Према Осији, Он се осећао као остављени љубавник, мушкарац који је оженио жену која воли да буде проститутка. И Он је жалио над оним шта су они радили. Он их је волео, тако дубоко. Он је послао своје слуге а онда Сина Свога да их зове назад Њему (Мт.21:33-38), знајући да ће убити Његовог вољеног Сина. Приказујући Оца, Исус је плакао над Јерусалимом, искрено их молећи да се врате Оцу : " О Јерусалиме, О Јерусалиме…" (Мт.22:37). Парабола о изгубљеном сину говори првенствено о Оцу који верно чека тврдоглавог Израела да се врате Њему из лутања по свету неверника.
А други Библијски докази говоре о томе како се Бог удаљио од Израела, одвојио се од њих. Он није то урадио зато да га они не би упрљали, нити зато што је био љут на њих или што му је због њих било непријатно. Они су наставили да срамоте Бога тако што су каљали Његово име међу неверницима. Ипак Његова љубав према њима издиже Га изнад тога. Он трпи срамоту због Своје љубави према њима. И Он никада неће завршити са Израелом. Зашто се онда Он толико удаљио од њих? Само, дакле, за њихово добро. Погледајте Библијске доказе:
– Бог је напустио Израел да би их прочистио; то је био део ватре која ће их очистити од њихове дрозге (Ез. 22:20-22). Постојала је јасна намера и циљ у Његовом удаљавању.
– Бог их је напустио да би голотиња њиховог греха била откривена – Он их више неће прикривати у очима света неверника (Јез.23:29).
– Изаија користи чињеницу да је Бог напустио Израел што је основа његове молбе њима да се врате Њему (Ис.2:5,6). Он је оставио њих да би се они могли вратити Њему целим својим срцем. Али Он је наравно стално желео да се они врате Њему.
– Бог говори Израелу да зато што је Он напустио њих, они треба да потраже Њега (Ам.5:2,4).
– Бог би напустио свој народ све док они не би увидели да њихови проблеми постоје зато што Он није уз њих (Пз 31:17). У 2 Днев. 12:5,6 ми читамо о томе како је Бог напустио Израел, остављајући их у руци Сезака; али због тога су они постали скрушени и Он се вратио њима.
– Напустио је Језекију, да би открио можда Језекији самом шта је у његовом срцу – јер Бог је већ знао, сигурно, без било каквог експериментисања (2 Днев.32:31).
– Нех. 9:28,31 користи исте Хебрејске речи за оставити / напустити у два смисла. "(Ти) си их остављао у руку непријатеља… Али ради милости своје велике нијеси … их оставио" . Бог је оставио Израел, али их је чуо када су заплакали и вратио им се; али у узвишеном смислу Он их није оставио због Његове милости и милосрђа. Тако се Зион осећа остављеним од Бога, али на крају схвата да то никада није био случај (Ис.49:14). Онда ће се чинити као да је Бог оставио за само један кратак моменат (Ис.54:6,7).
Све је ово можда једна шема за нас. Застрашујуће је тешко одвојити се од алкохоличара са истом чистотом мотива које Бог има. Били сте повређени, злостављани, искоришћени… али се овде љубав и истинско наликовање Богу највише искушава. Ми не можемо потпуно оставити једног члана породице изгубљеног у алкохолизму. Али можемо се удаљити / оставити у извесној мери. Постојао је план и сврха у Његовом удаљавању; то није био само гнев, изнервираност и замор од људских слабости. Да је Бог наставио активан однос са Израелом, пролазећи кроз бескрајне циклусе греха, осуде, нејасног покајања, обећања да ће чинити боље, опраштања, греха, осуде… онда се не би решавали стварни проблеми. Његово одвајање од њих оставља их саме довољно дуго да се суоче сами са собом и дођу до стварног покајања које Он тражи. Али је ужасно и трагично тешко Богу да учини ово одвајање.
Осија има неке описе Божије патње у срцу док ово чини које су, по мени, неке од најснажнијих речи у Библији: " Како да те дам, Ефраиме? да те предам, Израеле? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Себојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости. Не ћу извршити љутога гњева својега, не ћу опет затрти Ефраима; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; не ћу доћи на град" (Ос.11:8,9). Овде се Свемоћни Бог бори сам са Собом. Обећао је да ће спровести свој ужасни бес против њих, да ће их уништити судом Содоме јер су се понашали још горе. Али Он неће дозволити Себи да ово у поптпуности уради. Зато што их је Он волео. Или опет: " Оставих дом свој, напустих нашљедство своје;што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем" (Јер.12:7; 2 Цар.21:14; Пс.78:60) Треба запазити да је Бог раније обећао (користећи исту Хебрејску реч) да никад неће оставити / напустити Свој народ (1Сам.12:22; Пс.94:14). Ипак на то су Га натерале потребе Израела. Тако немојте осећати да сте у замци ранијих Обећања, која сте дали у раној фази алкохолизма, да ћете увек подржавати и бити уз тај грех. Али наравно, одвајање мора бити потпуно последња мера.
Треба да се одвојите од алкохоличара, можда чак и да га физички оставите. То ће бити болно за срце, без обзира на то колико сте љути на ту особу. Па ипак, Бог зна ваш бол, и Он ће бити уз вас. Јер Он пролази кроз то све време са Својом колебљивом децом. Ово одвајање је потребно како за ваше добро тако и за њихово покајање. У супротном ви ћете постати такође зависник, са личношћу уплетеном у слабости другога, више него неко независно Божије дете, које расте усправно као једно палмино дрво, засађено поред реке Божије речи (Пс.1:3). Како показати ово одвајање, биће тешко и разликоваће се од случаја до случаја. Физичко одвајање није аутоматски и потребан одговор, осим ако вас алкохоличар не злоставља. Трудите се да покажете љубав али не и саосећање које подстиче алкохоличара на његовом погрешном путу. Никада се немојте одвајати мотивисани бесом, већ пре љубављу. Објасните шта радите и зашто. Објасните да више нећете прикривати алкохоличара и налазити изговоре другима. Нећете помагати пијење давајући новац, купујући алкохол, мењајући договоре да би прикрили његово или њено вероватно пијанство. Објасните да сте истрајни у вашем служењу Богу на друге начине а не једноставно тако што сте потпуно уплетени у мрежу живота алкохоличара. Али их утешите тиме да одвајање не значи напуштање. Ви их волите. Бог воли нас и наши греси никада не утичу на наше стајање пред Њим у Христу, пре утичу на наше практичне односе са Њим. Објасните алкохоличару да покушавате да поступате искрено на основи Библије и тога како је Бог поступао са Израелом. Уверите их да ваше одвајање од њих не значи да сте их ви осудили. Истакните да и ви имате навику да чините грехе на друге начине, пазите да се не осећате праведнијим од њих, или да сте бољи пред Богом него они, само зато што ваши греси нису толико видљиви. Подсетите их на стих који каже да су греси неких људи видљиви унапред, иду пре њих на осуду (а то се односи на алкохоличара), док други имају грехе који ће бити очигледни тек тада (1Тим.5:24). А ова последња категорија, можете рећи искрено од срца, се односи на вас. И ви сте забринути због тога.
На крају, то мора бити случај "пустите и пустите Бога ". Али ово наравно није исто као да сте једноставно окренули леђа проблему. Ми не можемо потпуно променити нити контролисати друге – иако сви ми имамо понешто од "комплекса Христа", изигравање Бога, када ми мислимо да јесте (или потребно да буде) искључиво у нашој моћи да мењамо некога. И склони смо томе да се осећамо лоше кад ово не можемо постићи. Искрена љубав не "тражи своје" (1Кор.13:5); наша љубав према алкохоличару мора бити чиста а не део љубави према самом себи. Ово самопоуздање Христово није било погођено тиме колико је мало људи одговорило на Његов рад. Он је имао план, а да га ниједном није наметнуо. Наша ограничења треба јасно дефинисати, тако да не постанемо успутни зависник зависне особе, опседнути њоме до те мере да то шкоди нашој личности и односу према Богу. Велики преокрет код саветника алкохоличара показује колико је лако чак и за професионалце да упадну у ово. Ми на крају можемо управљати само собом и нашом реакцијом на ситуације. Покушајте установити редовну рутину за ствари у кући. Ово је добро не само за децу која су умешана већ вас утврђује као неког ко контролише у супротном хаотичну домаћу ситуацију. Треба да постоји редовно време за оброке. Треба да буде редовно читање Библије. Време за одлазак на спавање је редовно. Те ствари неће мењати алкохоличар, све док сте ви физички способни. Читајте и поново ишчитавајте Псалам 37, подвлачећи колико нам је пута речено "немој се жестити" у било каквим околностима – због нашег личног односа према Господу и наше личне наде у вечни живот. Гнев је једна од типичних особина за многе породице које имају алкохоличара.
Али једном када је алкохоличар извучен из порицања, постоји много реалних могућности које вам се отварају. Постоје стручни саветници, и хришћанских и световни, а Анонимни Алкохоличари имају много огранака широм света. Мој савет вама би дефинитивно био да покушате да ангажујете једног квалификованог хришћанског саветника који се базира на Библији чим је алкохоличар вољан. Ова "болест" стварно јест излечива, уз Божију помоћ! Само 15% алкохоличара улази у процес лечења добровољно. Већину доводе они којима је стало до њих.
Нема брзог лека за алкохолизам. Очекивање брзих резултата фрустрира многе брижнике. Само по себи ово је изазов за веру у Бога који човеку изгледа "као да се никад не жури" како је један хришанин волео да каже. " Ослони се на Господа, и чекај га " (Пс.37:7), говорио је Давид. Ово се мора постићи без обзира на то у каквој смо ситуацији. Алкохоличарима је потребно место где се могу вратити без веће срамоте након рецидива, тако да могу почети поново. Ово "место" може бити кухињски сто и ћаскање са ћерком или супругом, али то "место" не сме бити место где се прикрива неуспех или се истински смисао њиховог понашања на било који начин умањује. Стид и скривање кривице само ће утврдити алкохоличара у његовој ситуацији. Ово "место" мора што је најважније бити место вере и поверења и искрености. Заиста не смете уништити то поверење алкохоличара тиме што ћете га оговарати другима, нарочито у време фрустрираности. Ти разговори у кухињи, или штагод и гдегод да су, морају бити места стварности где ће алкохоличар без стида наћи храброст да поново сагледа себе и да поново одлучи. Њима је потребно тачно објашњење, које им даје јасну слику о реалностима које су избегавали и стварали. Треба им то потанко објаснити: постоје потпуне супротности између Њихових речи, принципа и поступака.
Молитва
Молитва је моћна. Она заиста мења ствари. Бог је вољан да учини нешто у животу неког трећег због молитви и напора других. Тако када је Господ видео веру пријатеља, Он је опростио и излечио паралитичара (Мк.2:5). Након сваког разговора са алкохоличарем, очитајте кратку молитву. Самуел је рекао да престајање са молитвом за грешни Израел значи грешити против Господа (1Сам.12:23). Потреба сама по себи је позив на молитву. Није потребан лелечећи позив на молитву са торња неке џамије; трагична потреба алкохоличара је позив на молитву. Породица алкохоличара – "са-алкохоличари" како их зову – суочиће се са искушењем да дозволе да молитве постану рутина и да западну у просто пролажење кроз покрете, без стварне вере да ће их Бог чути. Због овога је молитва престављена у Светом Писму као једна борба, рвање и са самим собом и са Оцем вољним да учини неке ствари тек ако се одговарајућа количина тамјана молитве диже пред Њим. Када се молимо "и нека дође Царство твоје" ми молимо Божију вољу да суди нама и Њему у нашим животима. Ми молимо да Он постане највећи ауторитет у нашим животима, који нас води према улазу у то Царство које ће сигурно доћи. Свакодневно у нашим молитвама ми треба да предајемо нашу вољу Божијој вољи.
Сушти очај алкохолизма, начин на који је он једна мистерија и неодољив од прибегавања "вишој сили", је снажан мотив за молитву. Ви сте у позицији Јеремије који је живео међу отпадницима Јудама погођеним сушом због њихових греха: "Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господине Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то” (Јер.14:22). А молитва доноси наду. Безнадежност је очигледно најјаче осећање оних који брину о алкохоличару. Ако су наша лична ограничења сигурна, ми лично се можемо радовати искрено у конкретној нади у живот вечни који нас чека. А ако ми имамо веру, такође постоје основе за наду чак и за нашег пријатеља алкохоличара. Замислите у својој глави слику Оца који чека жељно изгубљеног сина да му се врати; Он није чуо да му се можда враћа. Он је свакодневно чекао и надао се (Лк.15:20). Надање Божије је стварно невероватна инспирација – ако допустимо да то буде. "Господ је близу свијех који га призивају, свијех, који га призивају у истини. Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им" (Пс.145:18,19).
Треба да знате да Анонимни Алкохоличари имају састанке за породице алкохоличара, такође. И постоје групе за подршку које раде међу Хришћанима такође, које бих ја топло препоручио.