Грчка реч »евангелион« у хришћанској употреби означава добру, благу вест о доласку Спаситеља света и наступању његовог месијанског царства, које су старозаветни пророци наговестили.
Ту спасоносну вест објавио је најпре сам Спаситељ (Мт. 11, 5; Мк. 1, 15; 13, 10; 14, 9; Лк. 4, 18; 4, 43; 7, 22), затим су апостоли продужили проповед о Христу и спасењу које је он донео (Дел. ап.5, 42; 8, 35; 11, 20; Рим. 1, 1-3; 1. Кор. 15, 1-3).
Целокупно његово искупитељско дело у почетку објављивано је само живом речју, али се убрзо указала потреба да се оно и писмено изложи.
Тако је реч еванђеље примењена и на писмене извештаје о Месијином животу и раду, у којима су спољашњи догађаји и чињенице спојене са њиховим теолошким значајем.
Њихови писци, еванђелисти, изложили су само један део ове свете историје, сваки на свој начин, прилагођен посебној сврси коју је сваки од њих имао.
А заједничка жеља им је била да се њихови читаоци увере у истинитост речи и чињеница које су они објављивали (Лк. 1, 4).