Коринт, највећи трговачки центар старе Грчке, козмополитски град на путу између истока и запада, чувен по свом напретку, као и пороцима уобичајеним у великим светским лукама, апостол Павле је посетио на свом Другом мисионарском путовању.
У њему се задржао годину и по дана објављујући заједно са својим сарадницима Силваном и Тимотејем еванђеље о Христу (Дел. ап. 18, 1-17; 2. Кор. 1, 19).
Његов рад у овом граду уродио је плодом, па је – сходно обећању које му је Господ дао (Дел. ап. 18, 9-10; 1. Кор. 2, 1-5) – основана бројна Хришћанска црква, састављена махом од обраћеника из многобоштва (1. Кор. 6, 9-11; 12, 2) и мањег броја јудеохришћана. Интензиван црквени живот у Коринту био је награђен обилним благодатним даровима, али је упоредо с тим било и негативних појава.
До Апостола су дошле вести о немирима у Коринтској цркви, изазваним проблемима у вези са брачним и ванбрачним односима, једењем меса од идолских жртава, благодатним даровима, васкрсењу мртвих, и цепањима на странке (1. Кор. 1, 11; 5, 1; 7, 1; 11, 18).
У жељи да отклони све забдуде у вези са поменутим питањима и унесе више реда у Коринтску цркву, он јој упућује ову, Прву посланицу, из Ефеса (1. Кор. 16, 8.19; Дел. ап. 18, 18), у којој даје одговор и објашњења на одређене истине хришћанске вере и црквеног живота.