Хришћанима из многобоштва, недавно обраћеним, који су живели у малоазијским провинцијама: Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, иако међу њима није проповедао јеванђеље, апостол Петар је из Вавилона упутио ову саборну посланицу с циљем да их опомене и да им посведочи да је права благодат Божија она у којој они стоје (1. Петр. 5, 12).
Мада су адресати посланице упознати са основним начелима хришћанске вере, осећа се потреба да у томе буду учвршћени, тим пре што су живећи у многобожачкој средини изложени разним недаћама.
Ова основна мисао прожима опште опомене посланице за прославлање Бога, живот сагласан са хришћанским позивом, послушност према Богу и љубав према браћи.
Даље указује на народ Божији и његово назначење, и даје посебне савете који се односе на послушност према властима, на робове, људе, жене, старије и млађе чланове цркве, и на страдања која их неминовно сналазе.