Изгледа да су истините и примењиве чак и данас за нас…
260-330 год. н.е. Лактантије
"Онај ко налази задовољство у гледању сцена убистава, и кад је човек законски осуђен на такву казну, он трује своју савест исто толико, колико и онај убица који у тајности некога убија… Они зову спортом ово, где се људска крв пролива! …када виде у арени човека, коме је задата смртна рана и који моли за милост, како се гледаоци који одлучују о његовој судбини могу назвати праведницима. Они хладно гласају за његову смрт. Њих не задовољава само рана и мало проливене крви. Уствари, они навијају за гладијатора, навијају да приђе рањенику и да га удара изнова и изнова, све док његово тело не буде масакрирано – публика жели акцију… Предајући се гладијаторским борбама, људи су изгубили своју хуманост. Дакле, ми који смо изабрали да ходамо путем праведности, не би требало да имамо удела у овим јавним убиствима. Бог нам забрањује да убијамо, Он нам забрањује свако насиље, па и оно, које је људским законима дозвољено."
"Склон сам мишљењу, да је утицај сцене веома негативан. Ликови у комедијама на сцени представљају разуздане девојке, прељубнице или проститутке… Слично томе, трагедије пред очи гледалишта доносе сцене, убијања родитеља, инцест, мучења… Ни сцена имитатора није ништа боља; они уче прељуби, показујући је. Какво понашање можемо очекивати од младих људи, који гледају представљање свих тих ствари без имало стида или од оних, који све то са пожудом посматрају…" (Лацтантиус Институтес. Свезак 6, глава 20. Парафразирано)
140-230 год. н.е. Тертилијан
"Један отац, који је помно штитио своју кћер од сваког поганог разговора и речи, повео је у театар и тако је изложио свом прљавом речнику и сценама. Онда је себи поставио реторичко питање: Како је могуће гледати и слушати погане говоре, који су изашли из уста неког човека а да те речи не опогане и оне очи што то гледају и уши што то слушају? (Мт. 15:17-20) (Тертуллиан, Тхе Схоwс. 21:17)