А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
(Лука 18, 36)
Како добро разумемо овога човека. И он је хтео да има нешто од живота. Хтео је да учествује у овоме, шта је све око њега терало. Ко то не би хтео? У нама је велика жеља за животом. Када видимо да се многи гурају према некој ствари и ми желимо да ту будемо присутни. Ова чежња да увек будемо "присутни" одвела је много Ијуди у вечну пропаст. Овде је дакле, седео слепи просјак поред пута за Јерихон. Једнога дана чује да наилази маса Ијуди. Одмах је почео да виче и испитује: "Шта се то догађа?" Директно осећамо његову чежњу да и он учествује у животу здравих Ијуди. Уопште не слути да је у тој маси један сјајан, који је о себи могао да каже: "Ја сам живот". То просјак још није знао када је тражио излаз из своје слепоће. Када је то сазнао, прихватио је и нашао је "Живот". Тај истинити живот! Исуса Христа – Спаситеља.
Стоји пред нама важно питање, да ли смо код тражења живота стварно сусрели Исуса, који је за себе рекао: "Ја сам дошао да имају живот". Или ћемо се држати оног шта свет назива "животом" а шта у себи ипак носи дах смрти. У просјаку који "је такође хтео да има нешто од живота" приказано је цело човечанство. Како би било добро, када бисмо и ми као тај просјак и слепац осетили, да нешто долази и да нам је надомак – тај диван Спаситељ који пружа пунину живота.
Господе! Чувај нас, да свој живот не проживимо узалуд. Амин.
365 X ОН! – В. Б.