…шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
(Лука 18, 41)
Молити се, значи рећи јасно Исусу шта желимо. Имамо много жеља, које не поверимо Господу. Тада поступамо правилно. Знамо сасвим сигурно, да такве жеље нису по његовој вољи. Своје чежње и жеље морамо мало да "просејемо", када размишљамо да ли смемо да их Господу донесемо у молитви. Зле, нечисте и себичне жеље сами оцењујемо као неприкладне да их доносимо пред Господа. Из својих молитава их искључујемо. А добро поступамо ако их искључимо из нашег живота. Неумесне и зле жеље донесимо под Исусов крст. Признајмо их као грех и молимо Исуса Христа за опроштење. Све друго смемо Господу јасно и одређено да донесемо у молитви. Он ће поново да провери наше жеље и молбе и одложиће оно што није по његовој вољи и шта би било само на нашу штету.
"Господе! Да прогледам", молио је слепи просјак који се пред вратима Јерихона сусрео са Исусом Христом. Тај слепи се није двоумио. Није много говорио. Рекао је своју молбу садржајно и јасно. Била је то велика жеља. Величина молбе нам показује на величину поверења у Исусову величину и моћ. Јер слепи просјак се није молио са несигурношћу и непознатом Богу. Он је упознао и узверовао, да је кроз Исуса к нама дошао Бог. И сада је могао са вером и поверењем да моли.
Господе! Научи нас да се молимо! Амин.
365 X ОН! – В. Б.