"Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћемо поверити ову дужност." Дела 6:3

Била је то случајност што је навела Цркву да заснује помоћ за свете који су били сиромашни. Ово хитно успостављање социјалне службе Бог је јасно благословио, но она је била привременог карактера. Узвикујеш ли: "Како би то било добро да се и наставила!" То би рекао само онај који не познаје Бога. Да су се ове помоћне мере наставиле на неодређено време, свакако би скренуле у правцу себичних интереса, чиме би се уклонио духовни утицај који је био присутан у почетку рада. То би било неминовно.

Када су материјалне ствари под духовном управом, онда испуњавају своју помоћну службу. Ослобођене ове управе, оне се брзо спусте до светских стандарда и циљева. Црква Божија је дакако друкчија. За своје одржање она никада не престаје да зависи од Божијег живота.

Извор: КРОЗ ГОДИНУ – Ни То Шенг

"Толико времена сам с вама… а ти ме, Филипе, још ниси упознао." Јован 14,9

НЕМОЈ ПОВРЕДИТИ ГОСПОДА!

Мора да се Господ с времена на време чуди над нама – да се чуди колико смо компликовани. Наши ставови нас чине глупима, а када смо једноставни нисмо глупи јер тада увек разабиремо. Филип је очекивао откривење неке величанствене тајне, али не у ономе кога је познавао. Божја тајна се не крије у ономе што ће бити, она се открива сада. Не тражимо је у неком катаклизмичком догађају. Не, ми се не двоумимо када је потребно да послушамо Исуса, али га вероватно повређујемо својим питањима. "Господе, покажи нам оца" (Јован 14,8). И одмах чујемо одговор: "Ево га. Увек је ту и нигде другде." Тражимо да се Бог објави својој деци. Бог се показује само у својој деци. Други људи спазе објаву, а дете Божје је не види. Желимо да будемо свесни Бога, а не можемо да будемо свесни своје свесности а да останемо нормални. Ако молимо Бога да нам даје искуства, или ако смо на путу свесног искуства, ми повређујемо Господа. Исуса повређује управо питање које постављамо, јер се не ради о дечјим питањима.

"Нека се не плаши ваше срце" (Јован 14,1 и Јобан 14,27). Да ли рањавам Исуса када свом срцу дозволим да се брине? Ако верујем Исусовом карактеру, да ли сам у складу са својим веровањем? Да ли дозвољавам било чему да оптерећује моје срце, да се јави било какво болећиво питање? Остаје ми само да ступим у такво заједништво које ће прихватити све онако како долази од њега. Бог никада не води у садашњости, већ овог тренутка. Схвати да је Господ овде сада. Непосредно иза тога следи ослобођење.

БОГУ СВЕ МОЈЕ НАЈБОЉЕ – О. Ц.