Кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт.
Првом човеку и жени (Адаму и Еви) била је дата велика слобода, али и озбиљно упозорење: С дрвета од знања добра и зла, с њега не једи: јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. То је био идеални тест људске спремности да послуша што је Бог рекао, једноставно зато што је Он то рекао. Али ђаво је кушао Еву да не поверује и не послуша Божју реч, и она је тако учинила. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра с њега и окуси, па даде мужу својему те и он окуси.
Тог часа ”грех је ушао у свет”. Кроз промишљену непослушност човек се одвојио од Бога. Уместо да љубе Бога, Адам и Ева су почели да Га се боје: И сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. Уместо да буду испуњени сигурношћу, поуздањем и срећом, грех који су починили учинио је да буду постиђени, криви и уплашени.
Али Бог је рекао да ће човек умрети ако Га не послуша, па се тако и десило. Смрт значи раздвајање, и у једном тренутку, човек се одвојио од Бога. Духовно је умро. Исто тако, почео је да умире и телесно. Сад има мртву душу и тело које умире. Али то није било све; Адамова и Евина деца су наследила њихову искварену природу и грешни карактер. Од онда, као загађење у извору реке, отров греха је текао кроз све Адамове потомке, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.
Запази ту важну реч ”сви”, која очигледно укључује и писца и читаоца ових страница. Можда се никада нећемо срести на овој земљи, али једно нам је заједничко – ми смо грешници и умиремо. Ако речемо да греха немамо, себе варамо и истине нема у нама. Ако тврдимо да не умиремо онда смо неразумни. Изругивање чињеницама не значи да их мењамо.
Дневна штампа, телевизијске и радио емисије подсећају нас на чињенице да је свет у хаосу. Лако је осудити насиље, неред и неправилности у друштву, али пре него што критикујемо друге, упитајмо се да ли смо ми без мане и живимо ли животом који је угодан светом Богу. Да ли си ти у потпуности поштен, чист, љубазан и несебичан? Бог зна одговор и на та питања – исто тако као што их и ти знаш! Јер сви сагрешише и изгубили су славу Божју. Ти си грешник рођењем, по природи, у пракси и личним избором и зато би требало одмах да се суочиш са чињеницама – и са њиховим последицама.