Три свештеника су се нашла на заједничком ручку и пријатељски ћаскала.
Један се жалио како сваког лета има проблеме са слепим мишевима који се настанили на тавану и звонику цркве. "Пробао сам све, са буком, отровима, мачкама – ништа их не може отерати." Жалио се свештеник.
Други свештеник га је пажљиво слушао и бурно додао: "Ја имам исти проблем, имам слепе мишеве на тавану, звонику, али и у подруму. Такође, сам све пробао, звао сам и професионалне истребљиваче гамади, али без успеха."
Сада се јави и трећи свештеник: "Ја сам моје слепе мишеве прогласио за чланове цркве. Од тада, почели су брзо да умиру и одлазе. А сада после две године, нема више ни једнога…"