Kako izgleda i kako se koristi?
Kokain (u žargonu koka, sneg, be/o) je visoko adiktivna psihoaktivna supstanca stimulativnog dejstva koja je prirodni preparat dobijen iz biljke Erythtoxylon coca. Ovaj alkaloid u obliku belog praha ima i lokalna anestetička svojstva. Danas se takođe zloupotrebljava i prečišćena baza kokaina krek (crack, freebase).
Uobičajeno je uzimanje ušmrkavanjem praha, utrljavanjem u sluzokožu desni u ustima ili i.v. administracijom. Krek se obično puši ("freebasing"). Dejstvo nastupa u roku od par minuta i traje 30-60 min.
Kako izgleda akutna intoksikacija?
– Euforija, osećaj pojačanog samopouzdanja, snage i moći, razdraganost,
– midrijaza, tahikardija, povišena telesna temperatura i krvni pritisak, znojenje, psihomotorna hiperaktivnost, hipervigilnost,
– razdražljivost, agitacija, dezinhibicija, agresivno ponašanje, sa paranoidnošću, taktilnim halucinacijama (bube koje mile ispod kože) ili delirijumom, kod visokih doza i i.v. administracije.
Predoziranost kokainom, naročito kod i.v. administracije, može biti fatalna zbog aritmija, konvulzija ili depresije disanja. Pominju se letalne doze od 1,2g i.v. kokaina kod osoba sa visoko razvijenom tolerancijom. Hipertenzivne krize mogu završiti cerebrovaskularnim ili srčanim udarom.
Da li postoji zavisnost?
Zbog svojih moćnih adiktivnih svojstava i važne uloge dopamina u mehanizmima nagrađivanja i pozitivnog potkrepljivanja (reinforcement), već posle prvog uzimanja kokaina može se razviti veoma jaka psihička zavisnost. Fizička zavisnost je prisutna u nešto blažoj formi, a tolerancija se takođe razvija veoma brzo.
Kako izgleda apstinencijalni sindrom?
Javlja se već sat-dva posle uzimanja poslednje doze kokaina, manifestuje se kao postkokainska depresija (crash) uz disforiju, anhedoniju, anksioznost, razdražljivost, umor, poremećaje spavanja, snažnu žudnju za drogom koja može dovesti do agitacije i suicidalnih pokušaja. Česte su samomedikacije alkoholom, sedativima ili heroinom (speed-ball) u cilju smanjenja neprijatnih simptoma apstinencijalnog sindroma. Najizraženiji simptomi prolaze u toku prvih 24h, traju još 2-4 dana, a mogu se manifestovati još par nedelja.
Posledice
Zbog vazokonstriktornog dejstva kokain često dovodi do oštećenja sluznice nosa, sa ragadama, krvavljenjem i rinorejom. Mogući su i sinuzitisi sa glavoboljama, nesanicom, stalno prisutnom anksioznošću, disforijom i gubitkom interesovanja za sve što nije u vezi sa drogom. Nesavladiva želja za kokainom i ponavljane administracije mogu dovesti do potpunog iscrpljenja. Dolazi i do ozbiljnih poremećaja raspoloženja, depresije, suicidalnosti, seksualnih disfunkcija, paranoidnih interpretacija, socijalne izolacije. Mogućnost ozbiljnih kardivaskularnih i cerebrovaskularnih poremećaja, kao i konvulzija je česta.
Lečenje urgentnih stanja
Intoksikacija kokainom može biti vitalno ugrožavajuća i intravenska administracija diazepama, propranolola i blokatora kalcijuma se preporučuje kod predoziranosti. Komplikovane intoksikacije leče se simptomatski anksioliticima i antipsihoticima: diazepam i.m. ili p.o. na 3h, propranolol 10-20mg na 4h, sol. Glucosum 10% 500ml+B6+C vit., incizivni neuroleptici po potrebi prva tri dana.
U tretmanu Apstinencijalnog sindroma koriste se različiti agensi i akcenat je pre svega na pokušaju smanjenja i kontrolisanja žudnje za drogom. U tu svrhu preporučuju se dopaminski agonisti amantadine 100mg dva puta dnevno i bromokriptin 2,5mg dva puta dnevno. Bupropion i karbamazepin su pokazali odredene rezultate u postizanju stabilizacije raspoloženja i spavanja. Antidepresivi se uvode kod prolongiranih depresivnih stanja.