Податке о писцу трећег канонског јеванђеља имамо у Делима апостолским и посланицама апостола Павла, одакле сазнајемо да је Лука био хришћанин из многобоштва (Кол.4, 11.14), по занимању лекар (Кол.4, 14), и сликар – према једном средњевековном предању.
Он је пришао апостолу Павлу вероватно у Антиохији (Дел. ап. 11, 20-26) и пратио га на његовом Другом мисионарском путовању од Троаде до Филипа (Дел. ап. 16, 10-17; од 16, 10 Лука као писац Дела апостолских говори у првом лицу множине), па је остао у Филипима, како изгледа, до краја Апостоловог Трећег мисионарског путовања (Дел. ап.20, 5).
С њим је путовао у Јерусалим (Дел. ап. 20, 5-21, 18) и Рим (Дел. ап.27, 1-28, 16), и остао уз њега за све време сужањства (Кол. 4, 14; Филим. 24; 2. Тим. 4, 11). После Апостолове смрти проповедао је јеванђеље у разним крајевима и, према традицији, умро мученичком смрћу у Грчкој.
Пошто су многи предузели да напишу историју еванђеоских догађаја, одлучио је и Лука да испита све и по реду изложи (Лк. 1, 1-4) с циљем да учврсти у вери свог пријатеља Теофила и верне из многобоштва.
Ради тога користио је постојеће писане изворе (еванђеља по Марку и Матеју) и усмено апостолско предање (нарочито проповед апостола Павла), желећи да у свом еванђељу као најбитније истакне и нагласи универзални карактер Хришћанства и њему својствено милосрђе.
Јеванђеље је написано лепим и елегантним грчким језиком, што говори у прилог Евсевијевог сведочанства да је Лука био Грк, родом из Антиохије.