Апостол Павле је обратио у хришћанство Филимона и учинио га својим помагачем у ширењу јеванђеља.
Филимон је развио многоструку мисионарску делатност у свом завичају, малоазијском граду Колоси, потпомагао је верне на разне начине и у свакој прилици, па је и његова кућа постала црква у којој су се хришћани окупљали на богослужење.
Њему и цркви у његовом дому Апостол упућује ову кратку и веома значајну посланицу – поводом одбеглог роба Онисима.
Филимонов, наиме, одбегли роб Онисим среће у Риму апостола Павла и од њега прима хришћанство.
Нови брат Онисим могао је корисно да послужи Апостолу у сужањству, али он није хтео да га задржи без знања и одобрења његовог господара.
Апостол није хтео ни да изнуди својим ауторитетом Онисимово формално ослобођење, него шаље одбеглог роба Филимону у Колосу са овом посланицом.
У њој моли Филимона да прими натраг Онисима, али сада не као роба већ као брата у Христу, имајући у виду да и сам има над собом свог небеског Господара.
На тај начин апостол Павле не само да решава питање односа робова и господара међу хришћанима, него овим својим поступком даје пример којим ће Хришћанска црква решавати питање ропства уопште.